Delo

84 Д Е Л О хорде продрле тако далеко у Европу. Пад Цариграда је једна вечита и непоправима грчка срамота. Други народи имали су да бране Цариград од напада турских, док су се Грци бавили којекаквим бесмисленим религиозним препиркама. И док су они у црквама на један глуп и равнодушан начин молили Бога да ихспасе неким чудом, Турци су упали у Цариград приредивши сечу његових дегенерисаних поданика и претворивши хришћанске цркве у мошеје. ГБихов император Константин XIV није својом херојском смрћу довољно платио за глупост и дегенерацију свога народа. Друга кривица Грка је, по мом мишљењу, у томе што су они врло брзо у свему постали саучесници турске тираније. Држање грчке цркве и грчког патријарха према Бугарима и Бошњацима било је све до најновијег времена страшно. Владике фанарске и свештеници са својом симонијом и својом поквареношћу Зили су вековима много већа невоља и тиранија за сироте Бугаре и Бошњаке него и сами Турци. Најзад њихово понашање баш у последње време било је бесмислено. Кад су Турци имали на врату Русе, Румуне и Србе, Грци се нису ни мицали. Данас пак они почињу рат. Све то, наравно, не доказује, да не би требало њима дати слободу у правичним границама, али оно несумњиво доказује, да би био прави злочин употребити Грке да се спречи слобода и самостални развитак словенског народа на Балканском Полуострву —једна идеја, коју су Мађари пронашли и улили је влади велике, слободне и чувене енглеске нације. У тако критичним моментима остаје сваком просвећеном пријатељу правде и човечности једина утеха, да под праведним Богом свака неправда се свети пре или после њеном учиниоцу. Вама и вашим приЈатељима пак вечно ће остати слава да сте бранили једну праведну, истиниту и хуману ствар, са највећим самопожртвовањем и под најтежим околностима. Ја вас могу уверити да сте себи обезбедили нашу вечиту благодарност. На вашу примедбу, мој пречасни пријатељу, да често врло побожни људи раде против вас, док вас други, мање побожни помажу, допустите ми да вам кажем ово: да, као што се жали апостол Павле, у сваком човеку у нашем данашњем стању има два закона, два нагона: „anima naturaliter christiana“ како га зове Тертулијан и „anima pagana“. На несрећу бива да у најбољим и најплеменитијим душама „anima pagana“ често триумфује. Што се тиче новог папе, драги пријатељу, ја не знам ништа о њему. При последњем концилу он је сасвим ћутљив био. При