Delo

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 85 свем том изгледа ми да је то један учен човек. Његовог државног секретара познајем врло добро. То је, поуздано знам, једна отмена природа, култивисана и одмерена. Односно потребних рефорама у католичкој цркви морамо бити стрпљиви. Изгледа ми да је божанско провиђење већ отпочело те реформе укидањем световне папске власти, за коју ја у неком погледу, нарочито с обзиром на њен развитак у последње време, сматрам да је више штетила него користила вечном и непролазном задатку цркве. Нужна последица тога биће, пре или после, универзализација римске цркве, не само у облику кардиналског скупа, већ :и у разним другим удружењима и целом оном апарату што се зове „curia romana“. Даља логичка последица биће чешће и можда периодично сазивање екуменских сабора и њихова реорганизација, која је апсолутно потребна, да би она постала верни израз мото-а: „Quod semper, quod ubique, quod ab omnibus“. Мене не напушта нада, да ће Бог дати моћ и снагу старој цркви, које су јој данас тако осетно потребне, да оствари оно јединство човечанске расе, које је тако дубоко лежало на срцу нашег Господа и спасиоца (Јован XIV) и за којим свака племенита душа овде на земљи већ жуди врло ревносно. То јединство је потребан увод за онај мирни споразум и братске осећаје, који на жалост недостају данас на овом свету; а такође и за оно блажено јединство с Богом у вечности, за које смо позвани да остваримо. Ја сам један слаб човек из незнатног и забаченог народа, који веома волим, али докле год буде у мени и искре жинота, ја ћу све своје снаге посветити остварењу тога циља. Ја сам вас већ сувише задржао својим говором. Са најискренијим поштовањем Штрогмајер, епископ. 10. ЕПИС.КОП ШТРОСМАЈЕР ГЛЕДСТОНУ, 13. mapta 1879, Ђаково. Много вам хвала на љубазном писму које сте ми послали. Енглеска није додуше, с обзиром на недавне догађаје, извршила у свима појединостима свој задатак. Један велики народ као енглески, који је вековима био слободан, неће никада изневерити своју дужност да у свету брани истину, слободу, правду и културу. Енглеској се има у главном замерити то, што турско-европско питање није било решено потпуно у неком погледу и што његово садање решење садржи у себи многу клицу плашње, немира и неизбежног рата. Међутим ви, мој врло поштовани при-