Delo

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 113 елеменат1, код других пак антрополошки'-, једни више базирају на раси3 други на борби за опстанак4. Раса је главни фактор историје. Различност раса, њихова мешавина, њихове борбе довољне су да објасне целокупно развиће “П судбину народа. Расе се разликују међусобно и са антрополђшј^вг и са етнолошко-психолошког’ гледишта. А различитост обе те врсте показује и проузрокује разне ступњеве културе и цивилизације у човечанству. Њихов карактер, интелектуалне и душевне особине, лакша или тежа променљивост, више или ниже подобности, способности за разне позиве и акције — одређују и цивилизацију. Сви елементи једне цивилизације: језик, установе, идеје, веровања, технички прогреси, уметност и литература, само су спољне манифестације духа раса. И не само то но и судбина извесних народа зависи од особина раса које га сачињавају. У раси је то, да ли ће један народ бити ратнички или миран, завојевачки или ропски. Па и кад се борбом раса изврши њихова мешавина доцнијим претапањем у један исти народ, карактер тих раса одређује развитак и тип народа. Гако се објашњава код извесних народа разноликост у типовима (борба између долиокефала и брахикефала) особекости овог или оног краја; а затим борбе класа, тежње разних редова, противположеност идеја и праваца и карактер свих институција дотичног народа. II. Али не само карактер раса но и борба међу њима и међу појединцима и групама представља моћну полугу развитка. Закон борбе за опстанак лежи у темељу социјалне зграде. Људи не живе под апсолутно једнаким условима за живот и немају сва средства за његово одржање. Отуд потиче борба међу њима и за одржање и за бољим местом под сунием. У компликованијем пак друштвеном 1 Letourneau, Г antropologie d’apres Г ethnographie; GumpIowicz, Grundriss der Sociologie 1885; Der Rassenkampf 1888; Sociologische Essays 1899; Sociologie im Umriss 1910 (преведено на хрватски 19L2 год.); Vaccaro, le basi del diritto e dello Stato 1893; Ratzenhofer, Die sociologische Erkenntniss 1898; Wesen und Zweck der Politik 1893, који има сличности ca Гумпловицом нарочито у погледу социалног монизма п борбе као фактора. 2 Lapouge, les selections sociales 1896; Ammon, Die Gesellschaftsordnung und ihre natiirlichen Grundlagen 1896. — Овој групи припадају, рачунајући са оба елемента, још и: Беџхот, постанак и развитак народа; Physics und Politics; Folkmar, lecons d’antropol. philosophique 1900. 3 Lapouge. * 4 A m mo n. 5 Ha раси као психолошком фактору инсистира у многоме и Le Bon. који> иначе припада психолошкој групи соииолога Дело, књ. 67. 8