Delo

114 Д Е Л 0 животу ова борба међу појединцима, преноси се и на групе и тако лостају борбе народа класа, племена, редова, партија и др. У социалном животу ова борба се манифестује у облику утакмице. Утакмица пак с једне стране доноси победу способнијих1 а са друге напредак у цивилизацији (проналаске, усавршавање, промене и др.). И тако цео социални поредак стоји под утицајем овога природног закона који ствара и даје карактер готово свима институцијама друштвеног живота. Борба ова најнемилосрднија је међу народима (отуд је спољна политика неморалнија од унутрашње). Она је или директна (рат) или посредна (економска конкуренција); са развитком цивилизације ова последња форма тежи да преоблада. Али ма у ком се облику јављала, ова борба за опстанак доноси собом селекцију и стварање нових врста. Само док једни писци ове групе- сматрају да се селекција врши у правом смислу и води прогресу, дотле други8 држе да она често доноси и победу горих. Ни ова антрополошко-етнолошка социологија није била у стању учинити социологију науком. Од два елемента на којима она базира — раса и борба — први у социологији не значи ништа а други вреди и сувише мало да би сам за себе могао послужити за основ једној науци као што је социологија. Што се расе тиче, она пре свега и није никакав одређен појам. Јер нити има утврђеног критеријума (колико писаца, толико критеријума) за одређивање и разликовање расе, нити има могућности, после укрштања и мешавине које су се столећима вршиле, тачно разлучити једну расу од друге. То нарочито не у смислу ове антропосоциологије. Јер она хоће да објасни социалне појаве расом у ангрополошком смислу, а данас прво и не постоји чист антрополошки тин и за тим баш да постоји врло je проблематично доводити у везу антрополошку са психичкосоциалном структуром једног народа. Раса данас још само у психолошком смислу нешто значи; ну и као таква она у социологији нема велике вредности. Истина социологија мора водити рачуна о етнолошким и психолошким датима, али она на томе не може шдати своју зграду. У етнологији, у Folklore-y може се изучаватн шта је специално овом или оном народу, какав је његов Ammon сматрл да не побеНују увек бољи. Gumplovvicz, да борба не гводи напретку (социални песимизам). 2 Vaccaro, Nitsc.he 3 Ammon, Lapouge.