Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 131 вилно схватање је међутим неопходан услов за успешну обраду оваких крупних проблема, као што је излагање целокупне спољне и унутарње политике једне земље, ма и у најкраћим потезима. У том„погледу имаће да се учине писцу велике замерке. •'Књига има два дела. Први говори о спољној други, о унут^&^олитици. У првом делу, који је посвећен спољној политици, писац је врло површан. Спољну политику Аустро-Угарске он не нзлаже као историчар, по аутентичним изворима, са јасним оцртавањем тежња и циљева, већ као публициста, који се задовољава општим подацима, што их пружају и дневне новине. И зато овај први део књиге, где је реч најпре о општем правцу аустриске политике, затим о анексији Босне и Херцеговине, па о односима између Аустрије и Немачке и Аустрије и Италије. није много интересантан. У њему нема ничега новог. Општа оцена аустриске политике је неповољна. У питању анексије писац брани познату аустриску тезу, да се анексијом нису вређала ничија права и да је Аустрија имала овлашћење да изврши анексију. Одбрана није баш најуспелија. Што се тиче односа између Немачке и Аустрије, писац долази у ред оних политичара, који се, узгред буди речено, нагло множе у Аустрији али не и у Немачкој, и који сматрају тај савез као природну и неопходну основу аустриске спољне политике. Сасвим друкчије гласи његова оцена о савезу са Италијом, који је, по њему, једна само•обмана и ништа више. Најновији догађаји нису обухваћени, јер је књига објављена пре Балканског Рата. У.ного значајнија и интересантнија су излагања другог дела књиге о унутарњој политици. Писац говори само о приликама v Аустрији, остављајући за другу свеску излагање политичких прилика у Угарској. Бесумње ће слика унутарњих прилика у аустроугарској монархији бити много јаснија, кад се и догађаји у Мађарској и Хрватској буду изложили. Истина, унутарњи развитак у Аустрији и Угарској формално се креће сасвим независним путовима, али је то само привидно. Обе земље стоје баш у погледу унутарње политике на истом терену, са малим разликама. Те се разлике односе више на резултате, него на циљеве и методе, који су потпуно исти. Што су Немци у Аустрији, то су Мађари у Угарској; само ови последњи, то им се мора признати, имају више среће у борби са Не-Мађарима, него ли Немци у Аустрији у својој борби са Не-Немцима. Као опште обележје аустриске унутарње политике писац 94