Delo

132 Д Е Л О истиче огорчену и неуморну борбу између центрипеталне снагедржавне идеје и центрифугалне снаге националних странака. До< сада је државна идеја, благодареНи закону истрајности као и неслози између политичких странака, одолевала навалама, али је положај владе, која заступа државну идеју, према парламенту, у коме су оличене центрифугалне тежње, врло мучан постао. Ма 1пта влада предузимала, извесно је да ће бар једна политнчка фракција бити незадовољна и да ће чинити влади све могуће тешкоће. Ако се влада труди да буде што објективнија, да нађе средину, онда обично поквари односе са свима странкама. Сваки уступак једној политичкој групи сматра се од осталих странака као неправично повлађивање и на то се обично одговара енергичном опозицијом, која врло често прелази и у опструкцију. Да би се то избегло и да би се обезбедио правилан рад државног организма, влада одмах пожури да своје нротивнике умири на тај начин што и њима учини какве уступке. Тако је постала политика концесија, изнуђавања, уцењивања и потплаћивања, политички морфинизам, како је писац назива. Целокулна политичка акција своди се на конферирање, пактирање, концедирање, протежирање, пробирање и т. д., а оно што је главно, регирање или владање, не опажа се. Гроф Тафе је врло лепо означио ту политику са Fortwursteln, која се реч, као што је познато, већ одомаћила као карактеристично обележје аустриске унутарње политике. После ове опште напомене писац прелази на излагање националне борбе. У Аустрији има, по последњим објавл>еним статистичким подацима, Немаца 9,171.600 (35,8%), Словена 15,493.600' (60,5%) и Романа (Италиана и Румуна) 967.600 (3,7%). При томе су Словени распарчани на шест разних група, које се појављују као засебне народности. При оваком саставу становништва национални сукоби изгледају неизбежни. Али стална национална борба,. по пишчеву нахођењу, нити је основана ни оправдана. Писац окривљује штампу и парламенат, да они ту борбу изазивајуП). По њему су они криви, што је национална борба потиснула у страну сва остала питања. По писцу свака нација хоће прва да буде и ниједна не признаје другима првенство ни значај, услед чега је борба неминовна. Писац признаје умесност и оправданост националне идеје у опште, али налази да њено остварење има граница и да не сме да се изметне у свађу, у борбу. Национални принцип има и у