Delo

.134 Д Е Л 0 који је све поданике називао Аустријанцима, не допуштајући да се истиче њихова народност. Али година 1848 усрећила је Аустрију овим даром, а’ парламентарни режим и дуализам онемогућили су на свагда noepaliaj Метернихова система „аустријанизма", који, би по писцу највише приличио Аустрији. После ових општих расматрања о начелу народности. писац прелази на поједина спорна питања, у првом реду на језично питање, које је средиште политичке борбе. По писцу језик и народност нису једно исто. Могу се поклапати али не морају. У прилог тог тврђења он наводи Енглезе и Ирце, па Србе и Хрвате! Срби и Хрвати су, no његову мишљењу, два разна народа! И кад је тако, онда је сасвим могуће да се два народа служе истим језиком, а да ниједан не изгуби своју националност. Словени и Италиани могли би се, на пример, служити немачким језиком, где би то било у интересу државном. Њиховој народности не би то нимало штетило, већ би им шта више било од користи у културном и економском погледу. У држави полиглотској, као што је Аустрија, неопходно је потребан један заједнички језик за споразумевање. То је неоспорно, али је тешко сложити се у томе, који језик треба то да буде. Кад би постојао неки аустриски језик, лако би било. Пошто то није случај, мора се узети један од постојећих језика. Једини језик, који се може озбиљно узети у обзир, је немачки језик. Истина, само 9 милиона аустриских грађана говори немачки као свој матерњи језик, док 19 милиона припадају другим језичним групама. Али тих 19 милиона, или 38 милиона. ако се узме у обзир и Угарска, подељени су на десет разних језика, од којих ниједан нема толико представника као немачки језик. Што још више говори за немачки језик, то је та околност, што и остали грађани аустриски, који нису Немци, знају обично немачки, ако уопште знају још који страни језик. Кад хоће међусобно да се споразумеју, ти народи говоре немачки. Немачки је дакле природан саобраћајни језик. То је светски језик и зато и.ма првенство. Као што се у дипломатском саобраћају употребљава француски као службени језик, тако је сасвим могућ немачки језик као општи саобраћајни језик у аустроугарској монархији. Међутим аустриски устав у чл. 19 изриче начело равноправности свих земаљских Језика, не помињући ниједним словом општи државни језик. На основу тог прописа води се и дзнасу