Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 135 Ауетрији огорчена борба о обиму употребе народних језика, односно о признању немачког језика за општи државни језик. •Писац-излаже затим поједине националне струје. Први одебзк je посвећен немачким националцима (Alldeutsche). Пуно интересагГгних момената налази се у историји ове странке, која је првобитно имала за програм девизу *Los von Oesterreich“, па се шгре-усТручавала од напада и на саму династију Хабзбурга. Нарочито је занимљив одељак о опструкцији и скандалозним сценама у аустриском парламенту у пролеће 1897 године, кад је Казимир Бадени административним путем прописао уредбу о употреби језика у Чешкој и практички покушао да оствари начело равноправности немачког и чешког језика. Бадени је пао, уредба језична је опозвана, али су Словени односно Чеси остали незадовољни и почели су имитирати немачку методу опструкција. Тако сад наизменце опструирају у парламенту и земаљским саборима час Немци, час Словени. Што се тиче државне политике, es wird weiter fortgewurstelt... У другом одељку реч је о Словенима или о панславизму. О сваком словенском народу говори се у засебним чланцима. Најопширније је излагање о Чесима и њиховој борби за решење државноправног положаја Чешке према монархији. Затим се излаже политика Пољака, Словенаца, Хрвата и Срба. У опште је овај одељак о панславизму непотпун и местимице површан. Писац се служио махом немачким изворима, без удубљивања у суштину ствари. Али при свем том његово излагање није без интереса. У другој књизи, која је посвећена Угарској, биће бесумње више говора о .Јужним Словенима. На крају је додирнуто питање италианске иреденте и италианског универзитета, па је у завршном одељку дат резиме свега излагања. Гшсац осуђује националне борбе у парламенту, штампи, на улици, на универзитетима, сматрајући да узроци леже у болесној појави хипер напона националног осећаја. Никаквог дубљег разлога нема за те борбе, јер међу Немцима, Словенима, Мађарима и Италианима постоје само политичке супротности, а не и супротности расе и инстинкта. Они се истина мрзе, али та је мржња специфичне, безопасне природе и у ствари се налази код малог броја политичких фанатика; народна маса је далеко од тога и кад учествује у борби, она је у улози статисте, који слуша своје вође. Просечни човек из народа је равнодушан