Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРБГЛЕД 147 писца, били у гимназиским клупама, имају увек најнежније успомене-на своје красне учитеље; они од њих, који су, данас, и сами наставници, имају једино, највеће задовољство при помисли да *их њихови ученици, због њихова рада, и само због њега, због рада љубави, али и озбиљности, рада пријатности, али и тешкоћа, нежности, али и највећег рада, — да их њихови учепПЦДГзбог тога поштују, па, вероватно, и воле. МиОДРАГ РиСТИЋ. Литература о балканском рату 1912 год: IV. Adal~bert Nickisch v. Rosenegk, Balkanbund oder Turkei? Fur oder gegen die Balkanstaten? 1912, S. 46. Писац ове брошире пријатељ је балканских савезних држава. Он има пуно симпатија за хришћанске државе на Балкану. Али је књижица његова на жалост без икакве вредности. Писац је човек без талента и без темперамента, он пре свега пише о политици, а нема појма о томе, шта је политика и како се третирају политичка питања. Он не зна и не осећа, да је политика жива и компликована ствар, него мисли да је то збирка формула и формулара о логичном резоновању, па је написао броширу о најактуелнијем политичком питању, као да пише једну обичну професорску расправу из логике. Стога је његова расправа збирка досадног доктринарног резоновања, пуна шаблонских формула, са питањима, подтпитањима ит.д. Има у овој књизи и по нека добра мисао и по неко добро опажање, али се то губи у маси онога, што не ваља. Штета што онако топле и искрене симпасије за нас, као што их је имао писац ове брошире, нису биле код човека бољег пера и јаче памети. D. Klementi, Ein Beitrag zur albani'schjen Frage: DarfOesterreich.auf den Sandschak von Novi Bazar verzichten? 1913, S. 32. Писац ове књиге je по рођењу Аустријанац, по пореклу Арнаутин, по занимању лекар. Тако је он у предговору представљен публици. Већ та кондуита је довољна да се види са каквом књигом човек има посла и каква је њена садржина. То у осталом одаје и сам натпис књиге, који, овако како је стилизован, очевидно императивно захтева негативан одговор. Писац је почео да пише о предмету о коме нема ни појма. io*