Delo

ИОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 151 расправи његовој не треба да се стави на нравно гледиште. Уговор је за Србију као и за Бугарску био један политички посао и он се има изводити према политичким моментима. Као што су политички моменти руководили Србију да при преговорима макар и посредно призна претежност бугарске војне снаге и спреме, само ддбиЈЈОшла до уговора, а обратно, ти исти моменти, нарочит ополитички престиж, били су узрок што су Бугари тражили већи део у добити, — тако исто и српска влада налазећи се у новој, знатно повољнијој а силним жртвама искупљеној ситуацији, има да се према чисто политичким обзирима определи, на какву ће поделу пристати. Суштина српско-бугарскогуговора била је у заједничкој, сложној акцији против Турака. Ту је улогу и тај циљ уговор остварио. Главно своје дејство он је произвео: Бугари су се користили уговором, па су уживали српску војну помоћ у рату. Срби су се такође користили уговором, јер нису сами ратовали, пошто је знатан део турске војне снаге био на другој страни, према Бугарима, окупиран. Срби су своје савезничке дужности најлојалније испунили и самим тим строго по уговору поступили. Шта више, и оно што нису морали давати, они су давали, одмах, драговољно и без устезања. Што се тиче пак оне тачке уговора, која говори о границама, та је тачка постала беспредметна самим током догађаја. Подела територија сад није више правно, већ политичко питање. У политици нема осигурања. Извесне последице наступају саме по себи, ма каквесеправне предохране предузимале. Политичка снага једне државе не обезбеђује се уговорима. Ми верујемо да су Бугари мислили, да су се иотпуно осигурали чак и на случај неуспеха, али жалимо што су били наивни да мисле, да ћемо ми бити тако неумешни, да се својим скупо.плаћеним успесима не користимо. Ми дакле налазимо да Србија не треба да инзистира на правним моментима, пошто је питање о подели територије политичко питање, које је самим током ратних догађаја већ решено. Али, не треба мислити, да српска влада мора да бежи са правног терена. Баш на против. Положај српске владе при тражењу новог споразума о подели територија сасвим је повољан са гледишта Међународног Права, као што је то утврдио својим врло поучним чланком г. Dr. Милета Новаковић („Дело“ књ.- 66, стр. 380 и даље). Уговор један између држава има се дословно и буквално применити само у случају кад су чињенице и претпоставке остале апсолутно исте. Свака промена чињеница утиче и на дејство уговора. Формула rebus sic stantibus је једно опште начело, које се