Delo

152 Д Е Л О код сваког међународног уговора нретпоставља. Питање ]е сад, да лн су се чињенице доиста измениле. У те чињенице улазе не само ратне операције, које су бесумње друкчије испале, но што се очекивало, већ и све претпоставке под којима је уговор закључен. На ово чисто фактичко гтитање имају владе савезних држава да спреме одговор. Ако српска влада тврди, да су се чињенице сасвим измениле, а бугарска влада налази, да се чињенице никако нису измениле^ онда је то толики јаз. да се тешко може прећи. Ту не помажу никакве арбитраже и свакој држави би остало да нађе сама начина, да свом гледишту прибави важности. Ако се пак Србија и Бугарска сложе, да се уговор има ревидирати и да треба нову границу повући, онда је ствар релативно лака. Треба само утврдити принцип поделе, атај принцип не моженикоји други бити до принцип приближне равнотеже, у вези са резултатима, које је свака страна постигла. Кад се усвоји тако један основни принцип и кад се на цело питање погледа ширим погледом, онда ће подела лака бити. Неће то бити ценкање за ову или ону варош, већ повлачење једне природне и разумне границе. Са политичког гледишта пак ово питање има за Србију тако велику важност, да од његовог правилног решења зависи и стваран успех Србије у овом рату. Природио је, да се међународни и балкански положај Србије после једног тако успешног рата побољша, или, у најмању руку, да не буде гори. А тај ће положај међутим бити гори, ако се Бугзрска као клин увуче у српскогрчку територију и тако опаше Србију с две стране. Како је пак и Аустро-Угарска с две стране опколила Србију, то је очигледно, каква би опасност претила Србији у таквој једној ситуацији. Поред свег заједничког рада са Бугарима, ми ипак морамо бити обазриви и своје односе удешавати према приликама, увек спремни да снаку дигресију бугарске политике парирамо. У загрљај аустробугарски, поред свих симпатија према браћи Бугарима, никако не смемо доћи. Affaire du gofit, на чему нам бесумње нико неће замерити. Какне се перспективе при оваквом стању ствари отварају? Бугарска he или усвојити гледиште српске владе, или ће остати при својој тези, да је граница већ утврђена уговором и да се не може мењати. Ако оно прво уради, Бугарска ће учинити један акт политичке мудрости. Са Орбијом остаће у трајном пријател>ству и никад, ми то подвлачимо, неће бити разлога за српско-бугарске сукобе. Овако радећи, Бугарска не би повредила ни државне ни националне интересе своје. Односи Бугар-