Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕМЕД ЛИТЕРАТУРА, комад у једном чину, од А. Шницлера. ЕЛГА, драма у шест слика, од Г. Хауптмана. Ни у кога није живот тако испреплетен са литературом и литература са животом, као у рђава писца. Литература није за њега, као за добра писца, једно узвишено средство којим вечито сређује свој унутрашњи живот, којим, у једној пречишћеној форми, износи резултате своје интроспекције и којим саопштава опажања својег интелекта и емоције своје душе. Она је за њега средство за један циљ, једно ниско средство за један ниски циљ. Он је суЈетан, као и сваки медиокритет као и сваки непризнати геније којег свет не разуме. Нелегитимно сујетан, он је однекуда створио мишљење да је литература најбоље, најбрже и најпоузданије средство, да се њиме задовољи сујета да буде опажен, да буде чувен, да, којим средствима било, ма и за часак, буде славан. Литература не значи за њега један виши, душевни живот. Она је за њега вештина прављења књига посредством којих ће задовољити своје сујете, које нису ни најмање литерарне. Сујета тих рђавих писаца у исто је време и комична и трагична. Она је трагична, када мегаломанија постане агресивно акутна. Комична, када се та мегаломанија манифестује посредством цинизма једног генија, када је нрати један бескрајни оптимизам и када се манифестује у једној непомирљивој мржњи према свима онима, који су истински признати. Ту литерарнн медиокритет није више надничар и роб сујете. Ту је каботен. Шницлер је свој духовити комад посветио каботену. Маргарета и Жилбер каботени су као литератори, као што је, с друге стране, Клеменс каботен као спортсмен. На томе је гледишту била и режија Г. Чекића. Али, ни та ни таква режија није могла да пружи адекватно реализовање карактера. Г. Чекић, нзгледа,