Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 155 није уфео да Госпођи Таборској и Г. Богићу објасни суштину њихцрих леџих улога, јер, иначе, не би бежали од каботенског тон^*којим једино треба играти цео комад. Г. Гавриловић је местимице погађао тај тон, ма да му није ни најмање тешко да га погоди, али га је, при свем томе, опет напуштао. Темпо конвер^ациЈе, после, треба да буде брз, врло брз. Између једног Schlagwort-a и другог, као што је говорио Лаубе, не треба да прође ни сунчана зрака. А V » Ниједан се немачки писац није чудноватије и загонетније развијао од Герхарда Хауптмана. Ниједан се немачки писац није у толикој мери развијао под туђим утицајима, као Герхард Хауптман. Почео је, под утицајима Золина натурализма, са конзеквентним реализмом. У брзо затим, готово у исто време, дошао је под неодољиви утицај Ибзена и Метерленка: Ибзена социална критичара и Метерленка песника тајанственог и несвесног. Онда је, у даљем развоју, Ибзен опет утицао на њега. „Елга“ је постала под утицајима драме „Поход на север“. После те стопе опет су, готово заЈеднички и у исто време, утицали на њега и Зола, и Метерленк, и Ибзен, и Толстој и — Шекспир. И ниједан писац у немачким земљама није мање самосталан од Герхарда Хауптмана. Али, он је, при свем томе, један значајан драмски талент. То се најбоље види по овој лепој грађи за једну велику трагедију страсти. То су, готово, гениалне скице за једно одиста велико дело. То су последње скице, скице које већ увелико добијају дефинитивну форму. Али, Елга је, као што се то види по првим сликама, требала да буде једна врста Хјердисе. То је момент када је она требала да буде нека врста амазонке, нека врста валкире, када је требала да буде једна врста Хеде Габлер са практичним цинизмом. Али, она то не постаје. Она нема смелости да отворено и свесно брани своју страст. Када својем мужу, пред лешином својег љубавника, пљуне у лице и када му каже да га мрзи, онда то није потенцирана свест о њезиној страсти, то није крик амазонке која отворено и свесно брани своју страст, то, чак, није крик ни жене која, без устезања и размишљања, претпоставља љубавника мужу. То је несвесни крик инстинкта који се не може вечито угушивати. Хауптман се ипак одлучио да Елга буде просечна жена