Delo

184 Д Е Л 0 зику и ако љен брат ни речи турски није знао. Како је тија Џоја нешто натуцала турски. Буена јој прочита исписано. Сирота жена, слушајући и разумевајући садржину, беше смртно пребледела и дрхтала је као труп. Кад се мало прибрала, она преведе Буени од прилике садржину. Била је то језовита клетва духа једне хануме, која се уроцима светила Авраму, што ју је отац његов изневерио у младости, оженивши и зачевши њега с другом, у времену кад је била бременита од своје љубави. Буена стаде сад тајно распитивати се о тој очевој тајни. Од ујна и тетака сазна посигурно, да је њен отац у бујној младости пао у вигове једне лепе, али распуштене Туркиње, по имену Зафире, која га је чинима и врачбинама хтела да потурчи; да се њен отац истргао из њених чаролија на великодушан начин, поклонивши јој једну кућицу и знатну суму новаца, али да је она после тога постала опасна врачара. Она је поглавито врачала изневереним девојкама, давајући им упуте, како да уроче и онеспособе младожење за свадбу и затраве своје супарнице. Али временом постала је ужасна вештица и задевала је кавгу са целим комшилуком, и више пута изазвала на чесми бој између Хришћана и Турака. Сазнавши на тај начин, да је њен брат жртва врачбине, Буена прекори саму себе, што га је досад лишила сестринске нежности. И брат јој постајаше сад милији, уколико је више размишљала о његовој тужној судби. Њено добро и јуначко срце реши се, да га ослободи урока, ма је то и главе стало. Било је то почетком септембра. Као свуда, тако и у махали осећаше се, да је година добро понела; да се амбари непрестано пуне, и да из баште и даљних винограда, одјекују веселе песме и пролама се пијанство блаженпх срца. .Мудри јеврејски законодавац познавао је дејство обиља у ово доба године; распаљивост и порочност изабраног народа и општу човекову слабост, да се у добру понесе и заборави на Бога. С тога је он пригушио одушке првобитних тишма свога народа, одредивши у то доба године страшне дане испаштања и суђења, најстрожије празнике „Рош Ашана“‘ и „Јом Кипур“-. А да би се озбиљност тих великих дана још пооштрила, уведене 1 Нова Година. - Празник Испаштања.