Delo

Б У Е Н А 183 ј?уена је престала да иде у школу везиље тије Факиме, али је 3aVb код куће с другарицама везла шпанску модејру на белом рубљу евоје опреме. Другарице јој беху махом кћери угледних људи 'странке „Тиквана“, али одкад се Буена објаснила с оцем, ова4+]е-рГзбегавао сваки тугаљиви разговор с њом. Њему је сад највећу бригу задавао син Аврам. Са рођењем тог детета беше истина зарасла рана у његовом срцу, али је с њим ушао у његову кућу неки тајанствени немир. Чудан усуд гонио је Аврама. Још првих дана, пошто је дошао на свет, нестало ra је неко време из постеље младе породиље. Оног дана, кад је први пут пошао у школу, и био с децом на вечерњи, заспао је на једном столу, а нико није приметио, да је он остао сам у храму, кад се свет разишао и самас цркву затворио. У храму осветљеном само вечитим кандилом пред олтаром, причао је он после, да није спавао, већ био као прикован за столом, није могао да виче и осећао неки сињи терет на грудима. У том стању видео је он, свуд унаоколо, људе с белим брадама где читају неке дебеле књиге, а над њима, близу таваница, ужасан метеж, и једну махниту жену, која га је мрско гледала и мерила ражареним очима као да хоће да се устреми на њега и растргне својим дугачким ноктима. И у тренутку кад се била залетела, закринуше црквена врата, самас Фачи уђе с фењером у руци, и привиђења нестадоше. Затим је он патио често од крајника, падао сваки час у кречане и ако није био несташан. Учио се добро; учитељи не могаху да га се нахвале, али вршњаци га његови избегаваху и не играху се с њим. Отац се његов поносио његовом ревношћу, али праве радости није никад имао с њим. Мајка га се бојала и била тужна покрај њега. Буена, сестра његова, која је била сушта доброта и милошта према сваком, није знала за братску ни сестринску љубав. Неки тајанствени зид стајао је између брата и ње. У последње време имао је Аврам честе наступе горице, и забринути отац умоли Буену, да пази на њега. Једног дана„ привири она у коморницу, и виде брата с обОреном главом на столу, где стење и шкраба необичном брзином на табаку хартије. Кад је после неког времена Аврам отишао рабину, Буена уђе у собицу и диже с пода исписану хартију. Могла ју је прочитати и разумети само толико, да је садржина на турском је-