Delo

•44 Д К Л 0 већ реч о саборној црквн београдској, у коју је ова грчка светитељка чудним случајем доспела из Бугарске. Преподобна Параскева родила се у једиом селу близу града Кдликратије у јужној Тракији и дала је крајем X или у почетку XI века доказа о своме светигељству. Њене мошти почивале су у отацбини њеној све док их Јован Асен, цар бугарски, не испроси или не откупи од Латина, који су тада држали Цариград. Тако је он пренесе из Тракије у престоницу своју 'Грново, где је уживала необично поштовање народа, који јој приписиваше велику моћ над људским душама. Кад Турци заузму Трново (17 јула 1393), иренесене су светитељкине мошти најпре у Видин, па их је затим кнегиња Милица измолила од султана Бајазита и пренела у Београд. Григорије Цимблак, знаменити писац из XV века, који је између осталих дела написао 1399—1400 и живот св. Петке, каже на једном месту (Сказаније, како принесена бист преподобна Параскева в славнију српскуЈу земљу), како је једном после битке Никопољске (1396), кнегиња Милица, удова кнеза Лазара, посетила „муњевитог" БаЈазита са својим синовима Стеваном и Вуком са сродницом својом Јефимијом, удовицом деспота Угљеше. „С дерзновенијем приступила она к султану“, тако прича Цимблак, „исполненому к неј уваженија и просила у него, не каких либо городов или окрестних земел но одушевланаја високоју љубовију к преподобној Параскеви испросила себје свајатија еја мошчи. Посмјејансја невјерни (т. ј. Султан) благовјерному прошенију и спросил: почему не просит себје чего либо бољс драгоценаго, вмјесто неподвижних сухих костеј ? Но благовјеинаја жена утврждајас, в словје снојем, предложила все своје достојаније ради сего сокровишча. Тогда похвалив еја усердије, ибо и Варвари уважајут добродјетел, отпустил Еји желајемоје: она же, с љубовију обњав честија мошчи, пригнула к ним устами и серцем и проливала радостнија слези. Не имјеја при себје свјашченој раки, она обвила их ароматами н золошими одеждами и с болшоју честију перенесла н своју земљу; там положила их у себја в домовлој церкви, и как сохранила она честноје тјело преиодобној от рук варварских, уповај с неју в мјестје блаженствоват в небесном царствији, так и Господ оградил и возвеличил Еја земноје царство — и так Господ отњал от неја (Параскева) славу Бугарскоју и даровал Еј славу Сербскују*. Писац коме нмамо да захвалимо ову за нас колико интере