Delo

О ЕВОЛУЦИЈИ МОДЕРНЕ ФРАНЦУСКЕ КРИТИКЕ1 I Још се не може тврдити, да је довршена велика борбз, која од пре две године бесни у Француској на пољу књижевне критике: излазе једнако нови борци у новинама и листовима, који заступају час један час други правац. И заиста, не може се сагледати време, када he измирени противници пружити руку један другоме у знак мира. Неизбежно одвајање у француској критици извршило се и сада је чињеница, коју сви признају; ништа уосталом не даје повода закључку — дотле иду разлике —, да ће се једном опет састати оба правца или обе струје, које данас стоје једна према другој. Оне ће шта више и у будућности стојати једна према другој, не усуђујем се рећи као уметност и наука, јер строго научна критика није ни могућна, већ од прилике као песништво и истина, као субјективно и објективно, као савесно, стварно испитивање и духовито, лирско сањање. И ако је свест о овом цепању критике на двоје продрла у шире народне слојеве тек од пре једне или највише две године, ипак први почеци овога покрета иду већ до у почетак деведесетих година. Тек данас, пошто су многи плашљиви и слабодушни д>хови дали знак за узбуну, нађено је једно име за ове две струје: critique methodique, методска критика, и critique de talent, талентска критика (Talent-Kritik), стоје овде пријатељски а онде непријатељски једна према другој. Да би се избегао неспоразум у схватању ова два имена, треба овде одмах напоменути, да под методском критиком ваља разумети такву критику, која до душе таленат не презире а и не избацује, али која је чврстога убеђења, да таленат, упућен само на себе, није у стању вршити постојано вредан критички или књижевно-историски рад; за то је, шта више, потребно дугогодишње, ваљано школовање и правилна, солидна 1 Из „Germanisch-Romanische Monatssehrift", св. 8'9 за 1912 годину. Дело, књ. 67. 4