Delo

О ЕВОЛУЦИЛИ МОДЕРНе ФРАНЦУСКЕ КРИТИКЕ 53 могућно, нашој младежи уштедити ово тражење методе, због чега сам ја сЛм имао толико да патим. Ја бих хтео да их видим, како без му&е полазе од оне тачке, до које сам ја само мучно дошао1*1. То су без сумње веома племените речи, које одају не само савеснога иетраживача веН и искуснога педагога. Велики принцип, који д^кле Лансон изабрао као конац за управљање у своме раду, укратко је овај : Он хоће да садашњу младеж а особито универзитетске студенте, са којима је у непосредном додиру, васпнта за књижевно-историски и критички рад. Он хоће да свакоме, па и мање обдареноме, да у руке такве инструменте, како ће му бити могућно, да на великоме радном пољу књижевне историје буде користан радник и да за овај или за онај од још нерешених проблема нађе правилно решење. Ово је једном лепом речју названо демократизовање књижевне наставе. Таленат је свакако лепа ствар. и Лансон није никада противу њега рекао ни речи. Ну, по несрећи, то је нешто сасвим лично и индивидуално, што аи највећи мајстор не може пренети на своје ученике. Једино, што је наставник у стању дати им, јесте метода; „дајмо им дакле“, правилно закључује Лансон, „солидну и ваљану методу за рад“. Ништа не би било лакше но ова разумна разлагања доказати искуством последњих десетина година. Вилмен и Низар, Тен и Бринетјер, Фаге и Леметр, сви су они били сјајни и славни учитељи. Па где су им ученици ? Они их нису добили и нису их могли добити; највише што је Низар или Бринетјер могао код овога или онога, код В. Жироа или Р. Думика усадити неку нарочшу љубав наспрам 17. века, као и наспрам Паскала и Босиета. А у осталоме ученици и учитељ немају ничега или имају само мало заједничкога међу собом. Од њих сваки има сјајан и оригиналан, па дакле и индивидуалан и само свој начин, на који претреса књижевно уметничко дело, и који је зацело утицао поучно и изазивајући разумевање, али који се није пренео ни на код другог. Ко дакле посведочава таленат или геније за критику, гај ће лако извршити нешго велико, као и они; ну коме ови мили поклони нису пали у крило, тај ће узалуд ићи у школу овим учитељима; он никада неће моћи на овом пољу урадити ништа од вредности. А овде почиње Лансон са својом методском критиком. Да бисмо били потпуни, морамо признати, да он није просто пронашао своју методу; он њу није створио управо из ничега, већ 1 О. Lanson, Manuel bibliograpbique, I, Preface. Париз, 1908.