Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 71 пружанских осећања, него просто стога, што је сасвим на њега заборавио. Док је он досађивао свима својим сузама и жалбама, а кућу евоју претворио у развратну јазбину, — малог трогодишњег Мићу узе к себи верни слуга те куће, Григорије, и да се гада он не тгостара о њему, детету можда не би имао ко да промени кош_у*Ћиду. Поред тога десило се још и то, да и родбина материна такођер као да у први мах беше заборавила на дете. Његовог деде, то јест, господина Миусова, оца Аделаиде Ивановне, тада већ не беше међу живима; његова обудовела супруга, Мићина баба, која пређе у Москву, много 6euje ослабила, сестре се пак поразудаваше, тако да је Мића читаву годину дана провео код слуге Григорија и живео код њега у изби за послугу1. У осталом, да га је се тата и сетио (јер, збиља, није тек могао никако не знати да он постоји), он би га и сам опет послао у избу за млађе, јер би му дете ипак сметало у његовом распусном животу и теревенкама. Но десило се тако, да се из Париза вратио брат од стрица покојне Аделаиде Ивановне, Петар Александровић Миусов, који је после тога много година непрестано живео у иностранству, и који тада беше још врло млад човек, но човек нарочит међу Миусовима, просвећен, престонички, човек изван Русије, уз то целог свог века Европљанин, а пред крај живота свога либерал четрдесетих и педесетих година. У току своје животне каријере он је бивао у вези са многим најлибералнијим људима своје епохе, и у Русији, и у иностранству; познавао је лично и Прудона, и Бакуњина, и нарочито је волео да прича, већ пред крај својих путовања, о три дана фебруарске париске револуције 1848 године, наговештавајући, како је канда чак и он сам био учесник на барикадама. То беше једна од најпријатнијих успомена из његове младости. Имао је имање независно, по пређашњој сразмери около 1000 душа-. Његово прекрасно имање налазило се одмах на излазу из наше варошице и граничило се са земљом нашег знаменитог манастира, са којим је Петар Александровић, још из младости, тек што је 1 Мања, простија кућа у дворишту властеоског дома. У њој живе „млађи“, слуге властелинове. - По пређашњој сразмери т. ј. према мери оних прилика (до 1861 год.), кад је у Русији постојала установа крепосног права, на основу кога је властела могла и.мати мањи или већи број заробљених, земљи прикрепљеннх (привезаних) сељака. Садашње његово имање имало би, у ранијем добу сељачког ропства, вредност имања са 1000 робова-сељака и одг< варајућом количином земље. Прев.