Delo

38 Д Е Л О за моју проливену крв и зној и кости мојија ђедовах неће нико бар дегат’ ни шегачит' ка то визи сад о’денако. Господару би тако тешко. Крв му се нали у лице, а очи се уозбиљише. — Пасош ми, Господару!... кликну Перун поново, накоприштен као кријештавац и све више падајући у ватру. — А куд ћеш, Перуне?!... зађе му Господар стишаније и уозбиљен. — Ја ваистину у Париђ. Јер да идем у ту Малесију, све се бојим, ка’ си то вјеш’ дипломан, да ти је је’ропински потентати не мурехлишу, па би ми потадер више куку било но сад; да главињам пут Цариграда, побратим си са султаном, па би ме он мога’, чим би ме ти затражио, издат’; а да бјежим у ту Ћесарску, ја сам од ње банћен и у завади ш ћесарем још од ове потоње рати и буне у Кривошијама, — те немам куђ ни тамо. И ка’ вељу, највљеше је да мичем за раније и што диље, а занаго ми ниђе није сербезније но у Париђ, ка’ т’ и рекох. Не могавши, ма да се усиљавао да се уздржи, Господар прште у грохотан смијех; а за њим, и по истом темпу, великодостојници и сав народ. Па кад се изасмија сит, окрену се поново Перуну: — Е, а ја сад, Перуне, рече, не могу кабулит’ да ми идеш гако далеко те да се трошиш. А, ако ме још и ти оставиш, шта ће ми Црна Гора пуста без батоњах и главоњах и хоџаковићах, шта ли ја и моји синови без браће и рођаких и заплећа јакога? И, кад би ти отиша’ у Париз, све ме страх да не помрачиш славу и бурбонској и наполеоновској аристокрацији, те да у њој не изгубим моћне пријатеље. Зато је најбоље, да ти не дам пасоша и да те жива не пуштим из државе. Господине Божо!... — Заповиједај, Господару!... дохранише у један глас и прави Господин Божо, уставши на ноге и поклонивши се према Господару, и „господин" Божо Перунов, ступивши један корак напријед и ставши „на мирно“. — Па који је од вас „Господин Божо“?... упита Господар обојицу. — Оба, Господару. Он никшићски а ја цетињски... одговори му министар-предсједник, осмјехујући се, па му онда, једнако се смијући и показујући на свога имењака, настави нешто причати француски, за читави четврт сата. — Е, кад је тако... зађе Господар најзад по нашки: — и