Delo

40 Д Е Л О дајбуди на „Божидара". Па по тадера нека се титулише и господи колико му је воља. — Ја се у то нећу плекат’ да ђавољом... поче се шалити Господар... Но ето тебе а ето Перуна и његова приспијенка, па како гој учините, ја пристајем. — И ја пристајем, како жели Господин Божо. Он је био и јес’ и нек’ остане „Господин Божо“, и право је; а мој се син дослен зва’ „господин" Божо, а послен нека га упишу под именом „Господина Божидара“, и лијепо му је. Па и вук сит и овца читава... прихвати Перун објеручке, а Божо, у знак одобравања, климну главом. — Е, кад је тако, онда свак на посао!... заврши Господар, диже се са свога сједишта, и упути у Палац. Перјаници и великодостојници за њим, а свијет се стаде разилазити свак на своју страну. Божо, т. ј. Господин Божидар, ходе за дворским управитељем у Двор, да прими „званије"; а Перун се упути у „пјацу“, причајући кога год од познаника срете: да му је Господар поставио сина, Господина Божидара, за „маршала од Палаца“ те с њим, сваки у Бога дан, по пет пута дивани и „совјетује" се. А истога дана, пред вече, кад се Божо, прерушен и ливрејисан, појавио у чаршију и састао с оцем, Перун у мало што није полудио од усхићења. Грлио је и љубио сина, плакао од радости, благосиљао Господара и Господина Божа, а цијелом свијету, и кога зна и кога не познава, показивао: да је Божо његов син и господарски службеник. — Каза’ сам ја... викао је сретни отац: — е нема грозда брез стара чокота, ни правога госпоства брез правога сојевића, каза’. — Па и Бог је, тата, свијет створио из ничеса... одвали Божо с језика, ни сам ке размишљајући на што му смисао тих ријечи може изићи. — Није ово, чоче, из „ничеса“ сјекну Перун и разрогачи очи на сина, чисто не вјерујући да је добро чуо... Шта то збориш, јеси ли при себи?! Удри се по устима, Господине Божидаре, јадан! Каква ничеса, ако си мој син?! Није занаго, но оденако једно веље „чеса“, да нема куђ више бит’ ни под вријежом цара мошковскога и његова кољена. Јер, ђе био да био и с ким зборио да зборио, не смећи с ума да си ти мој син и прави правцати — Мартиновић! Невесињски.