Delo

96 Д Е Л О нима и просјацима бесплатно издавала храна. И у том времену,. кад је турска царевина била још сила и држава првога реда, Битољ је много страдао од Арбанаса разбојника, који су усред дана долазили у варош, пљачкали и убијали мирне грађане. Евлија Челебија прича како је, док се он бавио у Битољу, некакав арбанашски арамбаша са 50 својих другова ушао без страха у варош у сред белог дана, поломио и разбио врата од безестана, пробрао са својим арамијама голим Арбанасима еспап за 70.000 гроша, а затим слободно изашао са друштвом из вароши, шенлучећи пуцањем из пушака и певајући песме. И у том тако великом граду, вели Челебија, да барем ко рече једну реч овим разбојницима и лоповима. Вероватно због таквих честих арбанашких упада Битољ је опао у 18. веку и као да се хришћанско становништво разбегло од арбанашког зулума па је Турака било највише у Битољу у 18. веку. Барон Божур (крај 18. века) рачуна у Битољу 10 до 12.000 становника, већином Турака, а X. Пуквиљ (1807) 15.000 хришћана, муслимана и мојсијеваца. И тада је Битољ водио доста знатну трговину разним сировинама: вуном, памуком и кожама, које је извозио у Маџарску (Пуквиљ). Особито је Битољ ојачао и у становништву и у трговини, када су бесни Арбанаси 1788 г. с лица земљина збрисали богату, цветну, напредну и велику цинцарску варош Москопоље. Доста се избеглих Москопољаца, трговаца светског значаја, досели у Битољ и ти предузимљиви људи уздигли су Битољ до великог трговачког значаја. У 19. веку наш је славни Битољ све више и више напредовао у трговини и у броју становништва. Ами Буе (1835) рачуна у Битољу на 40.000 становника. По улицама, прљавим, кривим и рђаво калдрмисаним, према Буеву опису, читава су брда од ђубрета. Има даскама покривену чаршију од 2150 дућана. Трговци разних тканина имали су нарочиту, одвојену чаршију од 86 дућана. Муслимани су имали 11 џамија, а православни један манастир. Куће и дућани су били махом од дрвета и зато је Битољ често страдао од пожара: 1835 г. пожар је прогутао 2000 зграда. Тада је у њему столовао румелијски валија. Главни трговачки путови из Солуна, Драча и Скадра, Призрена преко Шар-планине и даље из Скопља, стицали се у Битољ, који је имао и доста транзитне трговине (Буе). Милер (1844) и Хан (1868) смањују број становништва у Битољу на 33—34.000 душа. Јукић (1852) помиње да Битољ