Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 97 води добру трговину са Солуном и да у њему Аустријанци држе свој вице-консулат. Грк Николаиди (1859) узима да у Биљу има на 45.000 становника. По овом путописцу тада су у Битољу дућани били пуни новитета из Лондона, Беча. Млетака, Париза, и варош је уопште била веома напредна. По нуфуским тевтерима од 1889 г. у Битољу је тада било 5394 куће са 31.257 станбвника. Васил Квнчов (1900) године рачуна у Битољу на 37.000 душа. Све до краја турске владе Битољ је био главни центар целе Западне Македоније. Становништво је непрестано расло досељавањем Цинцара, Турака мухаџира из Србије и Босне и околног становништва са села. Из Солуна и из Беча преко Солуна ту је довожен еспап за Хлерин, Костур, Преспу, Охрид, Корчу, Арбанију. Тако исто у Битољ се стицале сировине са свију страна и извозиле преко Солуна у иностранство. На велики трг, који је држан сваког понедеоника, доносило се: из прилепског краја, Морихова и Дебра сир, масло, стока; из Охрида и Преспе риба, воће из Охрида (јабуке) и села Брусника (најлепше трешње), вино из околних села и др. (Према путопис} од непознатог Бугарина (1891) и по г. Ј. Цвијићу). К. Н. Костић. Дкло, књ. 70.