Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ ДЕО ДРУГИ. — КЊИГА ПЕТА. 3 А И ПРОТИВ I Брачни споразум. — НАСТАВАК — Ох, Lise, баш није тако, јер писмо је и сад код мене, а и малочас је било, ево у овом џепу, ево га! Аљоша извади писмо, смејући се, и показа јој га из далека. — Само вам га ја нећу дати из руку, то да знате. — Шта? Па то сте ви малочас слагали! Зар монах ,ла слагали? — Па добро, слагао сам — смејаше се и Аљоша. — Да вам не бих враћао писмо — слагао сам. Оно је мени врло драгоцено, — додаде он наједаред с јаким осећањем, и опет поцрвеневши, то је сад већ за навек, и ја га већ никад никоме нећу дати! Lise гледаше на њега у усхићењу. — Аљоша, — протепа она опет, — погледајте код врата, да можда не прислушкује мама? — Добро, Lise, ја ћу погледати, само зар не би боље било да не гледамо, а ? Зашто мислити да је ваша мати способна за такву нискост? — Како нискост? За какву нискост? Зар то, што она прислушкује своју кћер?.. Па то је њено право, а не нискост — плану Lise. — Будите уверени, Алексије Фјодоровићу, да кад ја сама будем мати и будем имала такву кћер као што сам ја, ја ћу њу неизоставно вребати и прислушкивати. — Збиља, Lise? Па то није лепо. — Ах, Боже мој, па каква је то нискост? Кад би она прислушкивала какав било обичан светски разговор, онда би то било