Delo

100 Д Е Л О — Ја вашег брата, Ивана Фјодоровића, не волим, Аљоша,. — наједаред примети Lise. Аљоша ту примедбу уочи са некаквим чуђењем, али се неодазва на њу. — Браћа упропашћују себе, — настављаше он, — а отац. такођер. И друге упропашћују, а себе. Ту је „земљана Карамазовска сила“, као што се ономадне изразио отац Пајсије, — земљана, необуздана, необрађена... и да ли Дух*Божији лебди над том силом — ја чак ни то не знам. Знам само да сам ја и сам Карамазов... Јесам ли ја монах, монах? Јесам ли ја монах, Lise? Ви некако рекосте овог тренутка да сам ја монах? — Да, ја рекох. — А ја, можда, чак ни у Бога не верујем. — Зар ви не верујете? Та шта је вама ? — тихо и пажљиво проговори Lise. Али Аљоша не одговори на то. Било је ту, у тим и сувише изненадним речима његовим, нешто сувише тајанствено и сувише лично, можда и њему самом нејасно, али нешто што га је већ несумњиво мучило. — И ето сад, осим свега тога, мој пријатељ одлази, први на свету човек — земљу оставља. Кад бисте ви знали, кад бисте ви знали, Lise, како сам ја душевно скопчан и везан за тог човека! И ето, ја ћу остати сам... Ја ћу к вама доћи, Lise... од сад ћемо бити заједно... — Да, заједно, заједно! Од сада увек заједно — целог живота. Чујте, пољубите ме, ја вам дозвољавам. Аљоша је пољуби. — Но, а сад идите, Христос нека је с вама! (и она га прекрсти). Идите брже к њему, док је још жив. Ја видим да сам. вас грубо задржала. Ја ћу се данас молити Богу за њега и за вас. Аљоша, ми ћемо бити срећни! Хоћемо ли бити срећни, хоћемо ли бити срећни, хоћемо ли? — Чини ми се да ћемо, Lise. Изишавши од Lise, Аљоша не нађе за добро да оде г-ђи Хохлаковој, па, и не опростивши се са њом, пође из куће. Али,. тек што отвори врата и изиђе на степенице, као испод земље испаде пред њега г-ђа Хохлакова. Већ после прве речи њене Аљоша се досети да га је она ту нарочито чекала. — Алексије Фјодоровићу, то је ужасно. То су дечије лудорије и све су то будалаштине. Надам се да вам неће пасти на,