Delo

ВРАЂА КАРАМАЗОВИ 101 памет да уображавате... Глупости, глупости и глупости — навали она на њега. — Само јој не говорите то, — рече Аљоша, — јер he се узнемирити, а то сад њој шкоди. — Чујем паметну реч разумног младића. Треба ли тако да разумем да сте се и ви сами само стога сложили са њом, што нисте хтели, из сажаљења према њеном болесном стању, да је ражљутите својим непристанком? — О, не, ни најмање не — ја сам сасвим озбиљно са њом говорио, — чврсто изјави Аљоша. -— Озбиљност је ту немогућна, не да се ни замислити, и пре свега, ја вас сад више никад никако нећу ни примити кад нам дођете, а друго, ја ћу отпутовати и њу ћу одвести, знајте то. — Ама зашто, — рече Аљоша, — то је још тако далеко, требаће да се чека можда још једно пола године. — Ах, Алексије Фјодоровићу, тоје, наравно, истина, и за ту једну и по годину ви ћете се хиљаду пута са њом посвадиги и разићи. Но ја сам тако несрећна, тако несрећна! Нењ су то можда све ситнице, но мене је то убило. Сад сам ]? као Фамусов у последњој сцени, ви сте Чацки, а она ie Осо ија и замислите, ја сам нарочито побегла овамо hć с е г:.иг е да вас пресретнем, а и тамо се све судбоноснс с ило н басамацима. Ја сам све чула, ја сам једва издржала д?. е њ покажем. Ето, дакле, где је објашњење страхота целе oi 1к исвихмалочашњих хистерија! Што је кћери љубав, то je м тери смрт. Просто у гроб да легнем. Сад је друго и најглавније: какво је то писмо, што вам ra је паписала, покажите мп а ^дмах, одмах! Не, то није потребно. Јел’-те, молим вас, лако је здравље Катарине Ивановне, мени је то врло потребно да знам. — Лежи и даље у бунилу, још није дошла к себи; њене су тетке ту и само хучу и праве се нада мном важне, а Херценштубе је дошао и тако се уплашио, да нисам знала шта с њиме да радим и чиме да га спасем — хтела сам већ да пошљем по доктора. Однесоше га у мојим каруцама. И наједаред, као завршетак свега тога, ви иаједаред са тим нисмом. Пстнна, све то има да буде тек после године и по дана. Тако вам свега великог и светог, тако вам умирућег старца вашег, покажнте мн то писмо, Алексије Фјодоровићу, мени, матери! Ако хоћете, а »ви га држите у прстима, а ја ћу га читати из ваших руку. 1 Личности из Гриб°Ј°Д0ВЉеЕ!С комедије .Тешко иаметним.Г