Delo

104 Д Е Л 0 — Ја ужасно све стихове волем, кад је лепо срочено, настављаше женски глас. — А што не настављате? Глас запева наново: Царска круна — шарно цвеће, Драга моја по баштици шеће. Господи помилуј Мене и њу! Мене и њу! Мене и њу! — Прошли пут је лепше излазило, — примети женски глас. — Тада сте уз царску круну припевали: „Мила моја по баштици шеће“. Тако му је некако њежније излазило — данас сте ваљда заборавили. — Стихови су трице и кучине! — одсече Смердјаков као на пању. — Ах, не, ја врло песмицу волим! — Кажу „стих“, а у ствари то је права лудорија. Размислите и сами: ко још на свету у стиховима говори? И кад бисмо ми no4t !i у стиховима говорити, па макар и по наредби власти, за:' бисмо много могли исказати? Како сте ви у свему толико паметни, како сте ви то у ■ему превазишли? — све већма се умиљаваше женски глас. Ја бих још и више био у стању, ја бих још и више шта знао, да није моје судбе још од мог раног детињства. Ја бих на двобоју онога из пиштоља убио, који би ми изговорио да сам ја подлац, зато што сам без оца од смрадне произишао. А они су ми и у Москви то под нос гурали: одавде се то кроз Григорија Васиљевића чак донде довукло. Григорије Васиљевић ми пребацује да се ја против рађања буним: „ти си јој, вели, матерњу плодву растргао". Марим ја за плодву, али ја бих пристао да ме је неко убио још у утроби материној — па да се никако нисам ни рађао на овај свет! У чаршији се говорило, а ваша мајка — како ју је Бог дао онако неделикатну такођер ми је причала да је она — моја родитељка — ишла с колтуном1 на глави, — а била је врло ниског раста — свега два аршина и малечко. А што малечко, кад се може просто казати: и још мало, као што сав свет говори? Али они хтедоше да искажу плачно, са сузама — то је тако рећи, сељачка суза 1 Колтун је укорепљена и счнрснута маса нечистоће, зноја и косе на глави — код лица која никад не перу главу и не чешљају се.