Delo

108 Д Е Л 0 још нечега горега, ја бих требао да јавим у варошки суд. То сам Бог зна шта они могу произвести. — Ономад су им казали: „у ступи ћу те истуцати“, додаде Марја Кондратјевна. — Но, ако је у ступи, онда је то можда само разговор... примети Аљоша. — Кад бих га ја сад могао наћи, ја бих му могао што о томе и рећи... — Ево шта вам једино могу саопштити, — као да се присети Смердјаков. — Ја овамо долазим ради свагдашњег суседског познанства, а и како не бих долазио? С друге стране, Иван Фјодоровић су ме јутрос, како је свануло, послали код њих у стан, у њихову Језерску узицу, без писма, с тим: да Димитрије Фјодоровић само по усменој поруци неизоставно дођу у овдашњи трактир на пијаци, да заједно ручају. Ја пођох, али Димитрија Фјодоровића у њиховом стану не затекох, а било је већ осам сати. „Био је, — кажу ми, — али је сав изишао“, — тим ми речима њихове газде саопштише. Као да међу њима постоји обострани уговор. Сад он можда баш у овом тренутку седи у том трактиру са братом Иваном Фјодоровићем, jep 1ван Фјодоровић кући на ручак нису долазили, а ФјолПавловић су ручали пре једног сата, и сад су легли да се од Али вас мјпокорније молим да им о мени и о томе што са t вам саопопио ништа не казујете, јер ће ме они ни за шта убити. — Брат Иван је звао Димитрија данас у гостионицу? брзо запита још једаред Ал>огпа. — На служби. — У гостионицу Престоничка варош, на пијаци? — Јесте, баш у ту. '— То је врло могућно! — ускликну Аљоша, јако узбуђен. Хвала вам, Смердјакове, тај je извештај важан, одмах идем тамо. — Немојте ме издати, — проговори за њим Смердјаков. — О, не, ја ћу у гостионицу ући бајаги случајно, будите спокојни. — Па куда ћете тамо, ја ћу вам отворити капијицу, — викну Марја Кондратјевна. — Не, овуда је ближе, ја ћу опет преко плота. Та вест страшно потресе Аљошу. Он полете у трактир. Улазити у трактир у његовом — монашком — оделу, било му је немогућно, али упитати за њих на степеницама и изазвати их,