Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 109 то је било могућно. Али тек што он приђе гостионици, кад ли се наједаред отвори један прозор, и сам брат Иван му довикну кроз прозор доле: — Аљоша, можеш ли ти сад ући овамо код мене, или не можеш? Учинићеш ми страшно велику љубав. — Врло радо, само не знам како ћу ја у мојим хаљинама. — А ја сам, баш као наручено, у засебној соби, иди на трем, ја ћу ти истрчати у сусрет... После једног минута Аљоша је седео до брата. Иван беше сам и ручаше. III Браћа се упознају. Но Иван се није налазио у засебној соби. То беше само место код прозора, ограђено шпанским зидовима, али оне, што су седели за таквом оградом ипак нису могли други видети. Соба је та била на улазу, прва, са бифетом код зида са стране. По њо; су сваког тренутка, смуцали тамо-амо служитељи. Од гостијт беше само један старчић, пензионован официр, који је у крајичк\ пио чај. Но зато је сва гостионичка јурњава била у осталим собама; тамо су се чули позивни узвици, одчепљивање пивских флаша, лупа билијарских лопти, брујала је оргуља. Аљоша знађаше да Иван у ту гостионицу скоро нигда није одлазио и да он уопиие није био љубитељ гостионица: значи, само се зато и пашао овде, — помисли он, — да се састане са брагом Димитријем. А међу тим, брата Димитрија не беше овде. — Хоћу л’ да ти поручим чорбе, или чега било; тек ваљда не живиш од самог чаја, — викну Иван, очевидно страшно задовољан, што је увребао и овамо домамио Аљошу. Он сам је већ био довршио ручак и пио је чај. — Чорбе дај, а после дај и чаја, огладнео сам, — весело проговори Аљоша. — А слатког од вишања? Овде има. Сећаш ли се како си ти као мали код Пољенова слатко од вишања волео Ј — А зар се ти тога сећаш? Дај слатко, ја ra и сад волим. Иван зазвони, да дође служитељ и поручн чорбу, чај и слатко — Ја се свега сећам, Аљоша, ја се сећам тебе до твоје једанаесте године, мени тада беше нетнаеста година Петнаест , једанаест — то је таква разлика, да браћа у тим годинама ника не бивају другови Не знам чак ни да ли сам те волео: клд cav