Delo

122 Д Е Л 0 она сме долазити у обзир јер је све оно раније до закључно Фујеа, само социална философија па и философија историје!) више ће штетити онима што лаке душе узимају литерате Б у р ж е а и Бареса за социологе (а то значи научаре) и више ће наудити образованости читалаца — лајика него што може компромитовати социологију. Бурже и Барес су таман толико социолози колико је Жил Верне астроном и геолог, механичар и етнограф. Од куда те пометеност, јер друго није, пошто бисмо иначе морали рећи несавесност, и непоштовање научности? Није то непрестано замењивање теорије и праксе, објективне научности, метафизичарске, теолошке и политичке субјективности ништа ново у социологији него баш веома старо, уврежено је још из времена К о н т а, а није се могло искоренити ни до данашњег дана. И није се чудити томе, кад се осећају позванима да говоре у социологији и о социологији људи и дечаци којима недостају ни најелементарнија знања о циљу и границама науке, који нису дакле прошли ни кроз најскромнију философску „пропедеутику : Од куда да је социологија исто што и културна, социална па чак и сама државна политика? Од куда то да је један романиста, који се бави и послом око народног просвећивања, „један од наших најбољих социолога“ („Летопис Матице Српске“ год. 1912, III св. стр. 76)? Какве су то ствари да постоје и некакве католичке (православних још нема, наше свештенство не тежи отклањању растварајућих сила у религиозности модерног друштва!), социалистичке и анархистичне „социологије“ ? Је ли ко још чуо за некакву католичку или анархистичну геометрију или и само филологију? Шта се тичу науке социологије уздисавања г. Буржеа за старим добрим, отменим добом, шта Баресова националистична мистика а шта негодовања Толстоја према индустријско-политичком друштву? Социологија се бави са њиховим изливима и генијалним мислима али су то за њу предмети испитивања у колико су индекси извесних социално-политичких стања, али нису социологијске теорије, нити учења социологије! Аристофан и Лукрец, Данте и Достојевски, Ферхари и Витман могу бити драгоцена врела за културног психолога, а то је и за социологију, али они нити су имали амбиција на то, нити је исправно називати их социолозима. Па тако и политичари, журналисте и педагози сви ти т. зв. „социални енжењери“ нису никако социолози, па могу и опстајати и деловати и без ње, једино на основу својих искустава, емпирије. Социологија, као