Delo

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 121 јер експериментална психологија није културна него природна наука (по терминологији Рикерта), и заступник нечега што још није наука, т. ј. Белов, који негује т. зв. Dа rste 11 ungsgeschichte, a негира Begriffsgeschichte једног Б p a j з и г a и Лампрехта, неће да верују социологији. За Штеринга није штета: он се не би могао у својој струци користити резултатима социологије, али у толико више губи Белов, јер историја је само онда велика. историчар само онда научењак у строгом значењу речи ако је или философ — Ранке, Карлајл — или социолог, односно социални психолог: Едуард Мајер, Брајзиг, Лампрехт, Пелман, Тен, Лакомб, Де Куланж, Фереро, Чикоти, Алтамира, Кар'ејев, Кључевскиј и др. Иначе нас нико други више не негира, па и „научењаци“ статистике оставише се безнадног непризнавања; они сад покушавајуспасти „равноправност" статистике (боље: демологије) са социологијом. Једно је дакле опште пречишћено и признато мишљење (осим код „чистих историчара" али је њиховом најјачем заступнику Белову демонстровао лајпцишки проф. философије Барт ad oculos, да он и не зна шта је наука, шта примена науке а шта философије, да у опште нема права да говори о могућности науке социологије...1), а то је, да је социологија и могућа и веома потребна. Пребацује јој се још да није „позитивна", да је у њојзи „колико социолога толико система1*, да нам није донела још онакве користи као што се очекивало, да је и врло субјективна у одређивању градације и серијације културних вредности и т. д... Лако је провидети сву наивност таквих замерака; неке од њих показују да има још увек и таквих противника те науке који и не знају шта је суштина једне науке уопште. Шта се хоће управо са ознаком „позитивна наука“? Ако се правилно подразумева збир индуктивним, где пак недостају голе чињенице и дедуктивним путем, стечених истина и познавања реда у комплексу једне врсте феномена, као и откривања узрочних веза у том реду, онда је и социологија као што су данас и све остале науке, „позитивна“. Али чини нам се да се редовно друго нешто хоће да нађе у „позитивне науке“: многи ју наиме замењују са „екзактном науком". Тако је једном и овде у „Делу“ постављена тврдња да се социологији хоће екзактности (1913, свеска за мај). Таква погрешна тврђења о модерној социологији (а само 1 Vierteljalirschrift fiir wissenscliaftliche Philosophie, 1899, стр. 827 след