Delo

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 451 штвеним наукама, о социологијским методама, о улози индивидуе и скупине у друштвеном развоју, о објективизму и субјективизму у социологији, о проблему прогреса и т. д. Од нарочите је вредности Карјеева књига у једном погледу: у њој су, што је природно, доста опсежно изнесени приноси руске социологије (напосе ЈТаврова и Михајловског) општој социологији. Насупрот Гумпловичу и његовој школи (Раценхофер и Опенхајмер) и Диркему, наглашује Карјеев, у сагла•сности са Диги-ем да је једина реалност личност појединца, групе су само сумације личности; и према томе он заснива социологију на психологији (као и Тард, Џидингс, Зимел, Петен и др.). И Карјеев полаже тежиште, као и Коле, на лнтелектуални развој, а то значи у развоју социологије једно „Натраг ка Конту", од Спенсеровог емоционализма. За нас he бити од нарочитог интереса да упознамо Карјеевљеве по■гледе о односу социологије према историји. А можемо се ослонити на Карјеевљеву упућеност и у те више, методолошко-философске проблеме, јер је он већ дао више темељних радова као о Основним питањима философије историје, о Теорији историјске науке ит. д. Карјеев се ставља на становиште хајделбершког философа Винделбанда и што је у овога idiographische Wissenschaft, назива Карјеев „конкретном науком" (т. ј. дескриптива појава као индивидуалности, ■без икаквог нарочитог класификовања феномена по сродности им, без постављања „типова“ а још мање некаквих опћих закона!). Винделбандов и Рикертов израз nomotetische Wissenschaft, заступљен је овде једноставнијим (али и мање тачним) „апстрактна наука". Историја је наука али конкретна, док је социологија апстрактна, по својим циљевима, те посредно и делом по свом методу. Пуне су смисла речи Карјеева: неисправно је нападати историју што не испуњује задаће социологијине и историчари су имали право одговорити да се нсторија не може одрицати својих задаћа (стр. 148). Занимљиво је да је још један историк и социолог, сада већ покојни Мануел Салес н Фере готово истим речима одредио однос историје н соцнологије: „чињеница, то је област историје, типичност, соцнологије. Историја корача између две трачнице које јој одређују правац: простор и време; континуитет и сукцесија њезини су закони; она проучава народе један по један, а сваки народ у периоду за периодом, свако доба по чињеници за чињеницом. Социологнја, 29*