Delo

450 Д Е Л О кратизацијом знања не постизава се само дизање масе него уједно даје нов подстрек елити за излучивање нових, виших идеја. Тек веома интензивна настава, која не само прелази границе знања прошлих генерација, него приводи масу и најновијим спознањима науке и философије, новим, сложенијим објавама ма којих идеја у уметности, може довести у склад растојања осећајних престава и деловања масе са постигнутим сазнањима, излученим идејама науке, философије и уметности. У последњим поглављима аналише Коле још и т. зв. секундарне факторе развоја друштва који се опет деле на: а) пресоциалне: а) физички милје, ft) раса; и б) социалне: а) економски и р) правни и политички фактор. Сажетом приказивању деловања тих „секундарних развојних чинилаца“ следује оцртавање „развојног механизма“ т. ј. процеса ширења и продирања нових спознања, а тиме једновремено и дизања читавог нивоа маса. У тим излагањима ослања се Коле потпуно на Тардову теорију поснимања и Паретово учење о циркулацији елита у појединим заједницама. Књига се завршује кратким погледима на питање прогреса и могућности успешног, научно заснованог реформисања друштва. То је програм неопозитивистичне социологије. У оквиру тог програма, који није Коле ни у најнезнатнијем делу поставио, него веома прегледно и јасно резимовао и за шири круг интелигената, ради се данас у социологији, испитују поједини феномени, пишу монографије, спрема грађа за једну систематику социологије која ће надметнути С п енсерову и несравњиво већом ерудицијом а нарочито широким обзирањем на савремене друштвене појаве. Спенсер је градио на етнографској и преисторијској основи, и зато његова социологија ћути о савременим друштвима; модерна социологија пак наглашује нарочито потребу познавања постојећих друштава а на по се западне културе и у сврху њезиног што темељнијег проучавања развија се посебна дескриптивна социална дисциплина т. зв. со цио гр а ф и ј а.1 Године 1913 изашло је осим Колеовог дела још једно које може добро да испуни своју сврху, а то је: Ввдеше вб изучен1е соцјолоши од руског историчара Карјеева. У свом трећем, проширеном издању на 432 странице излаже он прегледно сва важнија питања око односа социологије према осталим дру1 Види R. S. Steinmetz, Die Stellung der Soziographie in den Geisteswissenschaften, објављено у Archiv fiir Rechts-u. Wirtschaftsphilosophie, год. 1913.