Delo

О ЕКОНОМСКОЈ СТРУКТУРИ АУСТРО-УГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ Постоји врло актуелан проблем аустро-угарске монархије по Свима важнијим гранама њеног социално-политичког система. Овај се проблем све интензивније третира са политичке, етничке, социалне или религијске тачке гледишта. Са свих ових тачака гледишта посматрана савремена Аустро-Угарска доводила је до закључака о унутрашњим супротностима, контрадикцијама и анахронизмима. До каквих се закључака мора доћи економски анализирајући монархију, то ће показати следећи редови. I Прва ствар која мора пасти у очи економском посматрачу Аустро-Угарске, поред њеног политичког дуализма, је и њен очевидан природни економски дуализам; јасно се издвајају две врсте супротних интереса, који проистичу из два вида производње: интерес Аустрије је индустријски, а интерес Угарске земљораднички. Сасвим индустријска природа аустријске економије — у којој аграрна продукција не само што није у стању да подмири унутрашњу потрошњу, већ једва достиже и за исхрану самих аграрних слојева — и посве аграрни карактер угарске економије, која производи много више жита него што је њој самој потребно, најочитије се илуструју цифрама трговинског промета двеју земаља, као што се то да видети из следеће табеле (за 1911 годину) Увоз из Угарске Извоз нз Аустрије у Аустрију у Угарску у хиљадама круна Аграрни продукти 815,087 113,859 Минерални продукти .... 20,322 71,980 Индустријски продукти . , . 542,295

1,346,200 Свега 1,377.704 1,532,039