Delo

68 Д Е Л 0 по други пут, расправљано између Горчакова и Андрашија, — и то одређеније и одлучније. Још 1872 год. на састанку царева у Берлину, Горчаков је додирнуо, у разговору с Андрашијем, питање о Босни и Херцеговини. Још тада се осећала намера АустроУгарске да се „арондира" на Југу Босном и Херцеговином, те Горчаков није могао не говорити о томе питању. Андраши се најодлучније бранио од те помисли — да Аустро-Угарска хоће да окупира Босну и Херцеговину. Аустрија је дефанзивна држава, она не мисли на територијална повећања; а лађа Маџарске је претоварена, те би је и најмањи додатак још претурио, — па додали злато или ђубре1. Отуда нема ни сенке од сумње а камо ли помисли на освајање Босне. и Аустрија жели одржање Турске овакве, или да је остави њеној судбини ако се у њој буду про мене десиле. И сада је Горчаков покренуо исто питање. Он је нај одлучније рекао, да би за Русију био casus belli ако би АустроУгарска хтела заузети Босну и Херцеговину или би помагала у њима устанак противу Турске. Андраши је најсвечанију реч дао да Аустро-Угарска не помишља ни на какво завојевање Босне и Херцеговине. Опет је за то, рекао је кнез Горчаков немачком посланику, принцу Рајсу, потребно с времена на време опоменути на то господу у Бечу. Русија је дакле, много раније пре нашега рата, увиђала опасност која прети Босни и Херцеговини и правила је од тога питање о casus belli са Аустро-Угарском. (Свршиће се) Драг. М. Павловић. 1 Goriainov, Le Bosphore et les Dardanelles, стр. 30?