Delo

0 ЕКОНОМСКОЈ СТРУКТУРИ АУСТРО-УГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ 71 чунају у аграрне нродукте, јер ти артикли и не улазе у ону категорију производа, за које су аграрци наметнули познати систем прохибитивних царина на штету унутрашње потрошње. Дакле, изнад три четвртине аустријске спољне трговине припада дрвенарији, гориву и полуфабрикатима или потпуно готовим фабрикатима. Према овоме је очевидно да аустријска грговинска политика мора на првом месту да осигура изласке за своју индустрију. Међутим треба приметити, да спољна трговина Аустрије није, истовремено, и трговина целе монархије, која би можда и могла да оправда корисност и ефикасност протекционизма, т. ј. једну врло строгу контролу интереса и класе аграраца. Али, један летимичан поглед на другу једну малу статистичку табелу одмах показује, да ни са тог гледишта не би овај правац трговинске политике био оправдан. Статистика спољне трговине целе аустро-угарске монархије стварно показује надмоћност индустријских продуката над аграрним и највећу важност индустрије у промету са иностранством. Ево статистике спољне трговине аустро-угарске монархије: Гране ироизводње: Увоз Извоз у хиљадама круна Аграрни и шумски производи . 1,562.960 677.524 Минерални производи , . . . 420.370 186.069 Индустријски производи . . . 1,208.380 1,540.611 Свега 3,191.711 2^404.304 Очевидни је закЈБучак који проистиче из прегледа ове статистике, да Аустрија мора да увози споља аграрне продукте и да извози индустријске артикле. Скоро три пут је већи увоз од извоза аграрних продуката у Аустро-Угарској, скоро три пут је већи извоз минералних и индустријских предмета од извоза аграрних артикала. А правило је мудре трговинске политике добивати по јефтину цену сировине јер је на тај начин цена коштања производње нижа, те онда она може и са већим успехом да се такмичи и бори на тржкшту међународне конкуренције, одржавајући старе излазе, задобивши нове, т. ј. проширујући све више своју сферу економске експанзије. Међутим, фатална тарифа од 1906 постиже сасвим супротан циљ од онога коме греди свака здрава и разумна трговинска политика: ова гарифа поскупљује сировине и отежава индустријски извоз.