Delo

72 Д Е Л 0 Треба уочити још, како аграрни продукти за које су учињене највеће жртве у трговинској политици и ради чије заштите су наметнути најтежи терети потрошачима, су продукти који најмање доприносе извозу. Јер шта су 23.3 милиона у житима и око 13 милиона стоке извезених према две и по милиарде специјалне трговине аустроугарског извоза? „Релативно још би мању вредност имали ових 40 милиона извезених жита и стоке, да је једна здрава трговинска политика боље омогућила развитак индустријског извоза. Учињене заблуде, разна шиканирања и несрећне стипулације са балканским државама — у трговинским уговорима који најмање одговарају реалним условима за промет између ових земаља и аустро-угарске монархије — систематски су отеривали из Србије и из осталих места робу која је долазила из Аустро-Угарске. То је допринело да се и по повраћају нормалних одношаја никако или врло тешко задобијају изгубљени положаји".1 II Какво је становиште земљорадника према одношајима трговинске политике између Аустрије и Угарске, а нарочито према царинској заједници између двеју држава? Угарски земљорадници, који располажу сувишном производњом, свакако извлаче користи из царинске заједнице. Један царински територијум, још нарочито кад је заштићен — као што је то овде случај — високим царинама на продукте земље, омогућава угарској агрикултури не само да сигурно прода сувишак своје производње у Аустрији, него и да прода по цену веома високу и врло повољну. У случају пак царинског раздељења (одвајања) између две државе, могла би наступити највероватније једна од ове две могућности: или би Аустрија дала Угарској изузетне повластице на жита, или би укинула односно смањила царину на жита за све државе које би с њоме закључиле трговинске уговоре. У првом случају Угарска би имала да да Аустрији, као против-уступак, изузетно-повластичне царине за њене индустријске продукте, што би пак вероватно било неповољно по циљеве угарске економске политике, која изван свега тежи да се искобеља од индустријске хегемоније Аустрије; у сваком случају, чак и са тарифом повластице, аграрни продукти Угарске би постигли мањи профит у продаји, него кад би се за1 Alberto Mario: Rivista Popolare, p. 240: Sperimento Sociale.