Delo

0 ЕКОНОМСКОЈ СТРУКТУРИ АУСТРО-УГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ 7S За наредне године, т. ј. почевши од 1906 ова таблица показује само систематски напредак; јер угарска држава чини велике потпоре ослобађањем од такса нових фабрика и специјалним субвенцијама, које им даје. У овој сврси угарска држава је потрошила велике суме: Од 1868—1880 год. v 1881—1890 1891—1899 1900—1906 1907 1908 1909 1910 416.420 круна 1,259.530 „ 4,386.412 16,060.028 4,132.795 6,700.207 8,346.133 6,912.980 Изгледа, дакле, да је царинска заједница аустро-угарска само у корист индустрије обеју земаља. Са гледишта интереса потрошача у односу на трговинску политику између двеју земаља, овај сисгем царински осигурава нормалне цене, због заклоњености од царинских махинација. Свакако, ако би се Аустрија одвојила царински од Угарске, аграрци би — чак и са јаком двојбом између латифундиста, којих је на челу Hohenblum и мањих земљорадника којих је вођа Pantz — изгубили много од свога утицаја и моћи. Онда би се имала једна трговинска политика у корист ниских цена намирница, и, сигурно, протекционистичка само у смислу индустријском. Интереси угарских потрошача пак црпе користи ако не и снагу из заједнице царинске, јер имају могућности да артикле добију по мању цену, без терета царинских дажбина. „Потрошачи Аустрије могу очекивати једну трговинску политику наклоњенију царинском одвојењу од Угарске; угарски потрошачи међу тим не би имали користи већ свакако штету од престанка царинске заједнице'1 (Mario Alberti). Видимо дакле да је тешко предвидети ма какво економско отцепљење двеју земаља, и да су за њено јединство економско скоро сви најодлучнији фактори: економски фактори потреба и политички фактори престижа и моћи. Зато је скоро извесно да ће се у наступајућим припремама тарифа главне групе продуктора, и поред њихових узајамних трвења у царинским постулатима, ипак у свему сагласити. Аграрци, т. j нарочито латнфундисти ће пристати на снижавање царина индустријских подуслово*