Delo

74 Д Е Л 0 Аустрији 12.8 центнера, у Угарској је 11.9, у Немачкој 19.6, у Норвешкој 15.9, у Белгији 23.6, Холандији, Шведској 18.8, Русији 6.7. За раж приход на хектар је 12.4 центнера за Аустрију и 12.2 за Угарску. И тако даље. Очевидно је, дакле, да нема никаквог разлога ради кога би требало подићи царинску границу са карактером аграрне протекције између Аустрије и Угарске. Затим, земљорадници двеју земаља, из разлога горе изложених, имају сав интерес да се одржи и очува царинско јединство аустро-угарско. Како индустријалци Аустрије, тако и индустријалци Угарске имали би жељу да се установи једна мање више оштра царинска граница, која би се подигла између двеју главних земаља монархије. Само, аустријски индустријалци не манифестују толико отворено ову идеју, јер знају да аустријска индустрија извлачи највише користи од царинског јединства аустро-угарског, више него што би имале поједине посебне гране индустрије које би биле заштићене директним таксама ради отежања увоза угарских индустријских продуката. Несумњиво је да су добар део аустријских фабрика забринуте веома знатним и рапидним развитком угарске индустрије у најновијем времену, за које је она постала конкуренат за унутарњи излив. Но ово је једна неизбежна последица економске еволуције ове земље, која ће свакако бити корисна како за Угарску тако и за Аустрију. Природно је зато изнети хронолошки и статистички, са упоређењем неколико датума, развитак главних артикала крупније индустрије Угарске: Број фабрика Вредност продукције у хиљадама круна 1898 1906 1893 1903 Гвожђарија и метали . . . 230 323 181.862 267.041 Машине, апарати .... 142 339 170.895 219.030 У стаклу, камену и земљи 403 610 51.309 77.223 Дрвенарија

394 645 96.322 162.221 У кожи

64 86 30.928 72.097 Текстилни 110 235 53.473 134.502 Конфекције

114 223 20.407 45 930 Хартија

54 103 15.955 40.222 Хранљиви састојци .... 558 1560 645.978 940.141 Хемијски

175 299 83.831 173.802 Штампани

70 117 17.079 30.242 Свега 2314 4940 1,368.029 2,181.392