Delo

X Е Г Е Л С. ЛОГИКА.1 Г»* Прелаз од категорије узајамног утицања, којом се завршује област категорија суштине, на нову групу категорија појма, иста је тако тежак и неправилно мотивиран, као што је то био случај и са прелазом бића у суштину. У узајамном утицању супстанције су и активне и пасивне, узрок постаје узроком који своје сопствено дејство и ставља и уништава, а то је противречност, која се мора уништити. Њеним уништењем негира се нужност апсолутног односа, и ставља се место нужности слобода (одн. нужност сопствене природе, јер само слободу у овом смислу признаје Хегел са Спинозом), место супстанције субјект или појам. Као што смо раније споменули, и биће и суштина су појам, али они су појам по себи, појам још несавршен, неразвијен, тек у категорији појма долази појам до праве своје форме, постаје појам за себе. У области бића не постоје никакви односи, нити постоји икаква заједница међу одредбама, с тога одредбе у тој области прелазе једна у другу. У области суштине одредбе су везане односима међу собом, оне се рефлектирају једна у другој. У области појма одредбе су везане заједницом општега, сличнога међу собом, и оне се развијају једна у другу одн. једна из друге. Осим тога разлика између суштине и појма може се и овако изразити: ствари су у суштини (јер у области суштине већ имамо посла са множином појединих ствари) повезане узајмним односима међусобно, док у појму тој вези придолази још и веза сличности међу квалитетима, који им припадају. Веза општности је дакле оно ново што придолази стварима категоријом појма. 1 В. почетак у књизи I.XIV, стр. 397.