Delo

88 Д Е Л О ће се избудити, све ће оживети, све ће кренути. Промешкољивши се, и протегливши укочене удове, све ће устати. Ту ће бити: дивљег Шафрана и Зумбула, па Царске Круне (фритиларије), па Зеленкаде, па ране Лале; па онда Зимоцвета (Erica), па Личца (Daphne), па Тује, Вење, ‘Јохе, Врбе... Прострујаће сокови на све стране. Пробудиће се природа цела. Закуцаће билиони срдаца у биљних телеса. Затутњеће живот целом природом. Све ће кренути. Све ће се ускомешати. Отпочеће ново доба — настаће Пролеће! —

— Да!... Па прошао је јуче свети Тривун... Хај, па данас је Сретење! Данас се, дакле, срећу Зима и Лето!... Е, па зато и звони, међер, онолико силно вредна бака Висибака! — „Цин-цин-цин!“... Чујете ли? Звони — устајте!!... На Сретење 1913. Ср. М. А.