Delo

90 Д Е Л О 1. П Р И 3 Р Е Н. Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском Полуострву, јер на месту данашњег Призрена била је римска Theranda. Грци су га звали Ilg^dgidva, а наш га је народ називао данашњим именом Призрен, сем тога и Пр езрен, Прездрин, Приздрен; Турци су га звали Торсерин и Персерин, Арнаути Призренди. Марко Миљанов га редовно зове Приздрен. У народним се песмама зове бијелим Призреном, убавим и питомим местом, српским Цаградом: „Рано рани српски цар Стјепане, у Призрену своме Цариграду". У споменицима и путописима име Призрен пише се и зове врло различито: ПрмзрТнБ, ПризрТнБ, ПрезренБ, ПризринБ, Tpbrb призренски, Prizrien, Prizrenum, Presarin, Prisareno, Preseren, Prisreni, Preisereno, Priseren, Perserin, Prisreno, Prisiren, Prisrine, Prisdeno, Pristren, Prisarin, Presren, Prisrena, Presari, Preserin и т. д. Види се дакле и по овим именима да су се данашњи народни називи Приздрен, Прездрин и Презрен, поред општег имена Призрен, чули и раније. У Средњем Веку Призрен је био једно од најзнатнијих трговинских места у српским земљама. Налазио се на најкраћем путу који је срце српских земаља, Стару Србију, везивао са јадранским приморјем, куда је готово сва српска средњевековна трговина ишла. Није био много удаљен ни од солунског и босанског друма. Важност се Призрена подигла особито, кад се у њему решавала судбина Балканског Полуострва: највећи свој полигички и трговински значај постигао је Призрен за владе цара Стевана Душана, који га је учинио својом престоницом и који је у њему подигао манастир Св. Арх. Михаила. Трговински значај Призрена у том времену види се нарочито по томе, што су Дубровчани у њему имали своју врло велику колонију, силне дужнике у грађанству, свој ђенерални консулат; што су закупљивали и призренску царину, па су чак радили, најпре код краља Дечанског, а за тим код цара Душана, да им се за заштиту дубровачких трговаца у Призрену уступи чак и акропољ призренски, castrum, саstellum Presren, Prisarinum, како су то Дубровчани писали 1332 године. На томе су Дубровчани много радили, нарочито док је Душанова престоница била на Косову у Сврчину, и ја бих претпоставио да су Дубровчани хтели да имају тај кастел у својим рукама да би се заклонили од Арбанаса у евентуалним нападима њиховим на Призрен из тада још неосвојене и неумирене Алба-