Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 91 није, а у споменицама има врло много вести и спомена да су дубровачки каравани и трговци много страдали од арбанашких разбојника. Разбојништво и напад на мирне путнике и трговце је стално занимање Арбанаса почев од 13. века па до наших дана. Још у 16. веку, по Канеју (1573), кроз Качаник се није могло проћи од разбојника арбанашких. Дубровачки консул, по жељи призренских Дубровчана, становао је стално у Призрену, и само је, кад је то потребно било или на позив дубровачких трговаца, ишао на краљев двор у Сврчин код При штине и на вашаре и тргове, а годишње два пута је обилазио све дубровачке колоније у Србији. Дубровачка се колонија у Призрену повећа, кад се у првој половини 15. века растури дубровачка колонија у Брскову. Економски и трговински значај Призрена у 14. веку види се и по томе, што је град Призрен тада ковао и свој новац, као и сами владаоци и јачи феудали. Турци су заузели Призрен у јуну 1455 год. Под 9 јуном 1455 год. наш је летописац забележио : „Прими цар Призренац и Призрен стари 21 јуна“. Да ли је овај Призренац онај кастел што га 1331 и 1332 год. толико много тражаху Дубровчани за своје трговце? Изгледа да се дубровачка колонија у Призрену по турском освојењу Призрена смањила и растурила. И за турске владе у 16. веку Призрен се помиње и као да није био мала варош. Само Мехмед Хајредин Кукли-бег 1537 г. има у Призрену 117 дућана и 6 воденица. У другој половини 16. века Призрен страда од Арбанаса и Синан-паше Ротуловића. Дечански је калуђер забележио под годином 1574: „Велики зулум бијаше тогда од Арнаута, особито од Махмуд-Беговића у Пећи, у Скадар од Иван-Беговића, потурчени Бушатлије, у Призрен Синан-Пашића Ротуловића, у Тзакову од Еласу-Пашића. Две хиљаде христијане около ови вароши исекоше“. У 17. веку Призрен се помиње као велика и знатна варош. Марин Бици (1610) описује Призрен као отворену варош, „без зидова“ (градских); има 8600 кућа, доста великих; готово све куће имају своја дворишта, као и сеоске куће у Италији, и При зрен, по величини, не уступа ниједној вароши у Старој Србији осем Скопљу (које је од Призрена већа варош); варош је пуна чесама и живе, текуће воде, која окреће воденичне витлове н чини варош угодном и прекрасном. Софијски архиепископ Петар у својој историјској расправи о призренском епископату (1655) рачуна да у Призрену има 12.000 кућа, од којих су 30 католичких