Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 93 како је нешто и изгинуло. И ако је Призрен при крају 18. века љуто настрадао, ипак се он у 19. веку брзо подигао. Један француски извештај из почетка 19. века помиње Призрен као варош прилично насељену на важном трговачком друму који је водио из Скадра преко Призрена и Тетова у Скопље; становници су му нешто муслимани а нешто хришћани, а језик им је српски; Призреном управља бег зависан од охридског паше. Вук Караџић помиње 1827 г. Призрен као стари град с великом вароши. Ами Буе (1840) узима да је Призрен једна од најлепших и најбогатијих вароши у Европској Турској. Има преко 26.000 становника. Разни занати, вели Буе, и његова транзитна трговина између Турске и приморске Арбаније учинили су да се повећа богатство и број његова становништва; има покривену чаршију, 12 великих џамија, више сахатних кула, једну пра вославну и једну католичку цркву; столица је православног владике; није тако прљав као остале вароши у Турској. После овог лепог напретка Призрен се непрестано повећавао и богатио. Гилфердинг 1857 рачуна у њему 4000 домова. Тада је Призрен био у трговинским везама са Београдом, Сарајевом и Скадром; становништву је главно занимање била трговина, која је претежно била у рукама православних; жива је била призренска чаршија и захватала је неколико покривених улица. Хан (1863) рачуна у Призрену на 46.000 становника и 1200 дућана у чаршији. Призрен је тада сматран за главну оружницу на Балканском Полуострву, јер се у њему много оружја израђивало. Поред многих пушкара било је много и табака и терзија. Призренски се сахтијан извозио у Маџарску, други се призренски производи извозили на све стране, нарочито у Мисир и Србију. Трговина је сва била у рукама хришћана. Али је тада већ друм скадарски постао несигуран и рђав, да се Призрен почео окретати Солуну, одакле је добивао енглеску робу. Макензијева и Ирбијева не смањују Призрену број становништва, али тврде, разуме се погрешно, да је „сасвим без икакве политнчке и трговинске важности". Важну статистику Призрена пружа поуздани Милер у својој Арбанији (1844). Он рачуна да у Призрену има 6000 кућа, од којих су 4.-» Срба и сматра Призрен као једну од најкраснијих, најбогатијих и најраднијих варошн У Турској. Још 1857 г. Гилфердинг је рекао: Када би Призрен бно у сигурним саобраћајним и срећним политичким прилнкама, он