Delo

92 Д Е Л О а остало православни Срби и Турци ; у вароши се налази преко 300 воденица; Призрен се налази на врло лепом положају, а у пределу изобилном у житу, вину и риби. И Ст. Гаспари (1671 године) рачуна Призрен у ред главних вароши у Србији. Лепе нам податке о Призрену 17. века пружа Петар Богданић Бакшић, о коме г. Чеда Мијатовић мисли да је потомак Душанова Богдана. Призрен тргује највише вином и кордованом; у њему се израђују разне пушке и димискије. Око Призрена пуно је родних винограда, који дају изврсно вино. Масареки (1651 г.) помиње да призренски трговци извозе вуну чак и у Германију преко Београда. Види се, дакле, да је сточарство било развијено на Шар-планини и у 17. веку и да су шарска бачила у Призрену продавала вуну. Поменути Бакшић (1685) баш истиче да је Шар-планина необично богата пасиштима и да чак и султанова стада лети пасу на Шар-планини. Али је Призрен и у 17. веку страдао од]планинаца Арбанаса, нарочито од Миридита, како то Бакшић истиче. И ако је католика било мало, 30—40 кућа, у 17. веку столује католички владика, који је потчињен софијском католичком архиепископу. Понекад је Призрен страдао и од нових турских намета. По једном запису, 1651 у Призрен дође Мехмет-паша и узе од народа 10.000 акчи на име новог намета дотле ненаплаћиваног „кафтан-акче“: „А он узе 10.000 ва та оскудна и нуждна времена, ох!“, вели тај јадник који је цео запис дао. У 18. веку Призрен се помиње као „место Призрен“. У њему је при цркви Св. Ђорђа православна митрополија и православни се митрополит зове призренски и рашки. Занати су му организовани у еснафе (1788 г. помиње се еснаф мутавџијски у Призрену). При крају 18. века и наш је Призрен настрадао од Арбанаса, када су пострадале и пропале многе вароши и села у српским земљама од крџалија и Арбанаса. Поп Сава из Призрена забележио је: „На 1795 года пленен бист Призрен од Махмутпаше“ (Бушатлије). Призрен је тада морао љуто пострадати од тог Бушатлије и његових Арбанаса, кад је ускоро после тога барон Феликс де Божур нашао у Призрену број становника мањи од броја кућа (домова) у 17. веку: Божур рачуна у њему 7—8000 становника, а Пуквиљ (1805) Призрен, некад богат и велик, зове доста насељеном варошицом (Prisrendi, petite ville assez peuplee). Где ce дело оно многобројно призренско становништво 17. века? Вероватно се разбегло испред арбанских арамија, а сва-