Delo

106 Д Е Л 0 су се пожурили да склопе један национални синод, за који су се надали да ће га признати синод у Петрограду. То је чинило тешким положај царева представника. Ненадлежан у питању вере, он је живо тражио правце од Светога Синода из Петрограда. Један амбасадор имао је пред собом пре свега политичке интересе Русије на Истоку. Истина је да су на Истоку вера и политика тако тесно везане међу собом да издвајање њихових области постаје често немогућним! Један дипломата морао је да улази у испитивање догми и чланака верске дисциплине. Та прилика, као што смо видели, привукла је пажњу ђенерала Игњатијева као и пажњу патријархову од самог његовог избора. Господин Григорије желео је да руска Црква буде представљена у Цариграду поред државе. Што се тиче амбасадора, он би радо скинуо са себе један део одговорности која је на њега падала. „Наш положај постаје врло деликатан, писао је канцелару; не можемо признати стварање бугарског синода у Цариграду нити улазити у везу са автокефалном бугарском Црквом пре но што она буде призната од патријархата. Иначе ми ћемо отуђити од себе не само екуменског патријарха, него и све друге патријархе на Истоку, као и све остале Грке. Ако међу тим никако не примимо бугарску хијерархију, Словени би у нама гледали непријатеље који раде заједно са Грцима; уз то, Бугари би можда били у искушењу да се поведу за западњачким и турским сугестијама примајући унију с Римом14.1 У тим приликама, идеја о екуменском концилу коју је предложио патријарх Григорије, нашла је код царева представника најповољнијег одзива. Он је чак признавао да ју је износио пре две године „како патријарху тако и разним лицима из високог клира". Достављајући о одушевљену дочеку који је предлог господина Григорија нашао у крилу грчке народне скупштине, амбасадор је ценио важне користи, које је, по његовом мишљењу, тај предлог доносио собом. Потпора руских делегата и делегата других независних Цркава уздигли би патријархат у очима Турака. Везе између Русије и Источне Цркве могле би се јаче причврстити. „Поред осталога, састанак концила имао би ту добру страну за нас што би нам уштедио одлуку у бугарској размирици, одлуку коју нам толики обзири забрањују да формулишемо на категорички начин“.1 Телеграм ђен. Игњатијева, Пера, 28 октобра—12 новембра 1868, № 271 - Телеграм ђен. Игњатијева, Пера, 17 новембра—1 декембра 1868, № 292