Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА Покушаји за канонску солуцију. II Све се урадило као што је било утврђено. Бугарски архиепископи из Филипопоља, Софије и Ловче, који су се у тај мах налазили у Цариграду, поднеше своје оставке екуменском патријарху као своме духовном главару. Мотивишући своју одлуку потребом да се учини крај незгодном стању бугарских епископија и немогућности да се дође до споразума, црквени великодостојници изражавали су своју намеру да реконституишу негдашњу бугарску Цркву, која ће за вечна времена одржати своју духовну везу са цариградским патријархатом, као и са свим другим православним Црквама. У осамнаестом веку, патријарх Самуило придружио је словенске архиепископије у Охриду и Пећи, одазвавши се жељама свештенства и народа. Примајући потчињеност словенских епископа екуменском патријархату, он их је овластио да најпре поднесу своје оставке на архиепископске престоле у Охриду и Пећи. — Данас епископи раде само по томе примеру и надају се да Његова Светост неће гледати ништа нелегитимно у њихову захтеву, који одговара преседанима. Бугарска сплеткарења исцрпла су стрпљење патријархово. Он се затворио у чврсто држање одбијајући сваку помисао на концесије које би се имале додати онима које је већ био учинио. Молба бугарских црквених великодостојника била им је враћена с формалном наредбом да се врате у своје епископије. Што се тиче Бугара, бојећи се преокрета у држању Порте, они