Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 131 универзитету. Он некако заволи мога Маркела и стаде га примати. Младић би седео код њега по читаве вечери, и тако преко целе зиме, док прогнаника опет не позваше натраг у државну службу у Петроград по његовој сопстБеној молби, јер је имао угледних заштитника. Поче се Велики пост, а Маркел неће да пости, свађа се и још се смеје посту: „све су то будалаштине, измишљотине, вели он, и нема никаквог Бога“, тако да је страшно уплашио и матер и нашу послугу, а и мене онако малог, јер, и ако сам ја тада имао свега девет година, али, кад чух те речи, веома се уплаших и ја. Наши служитељи беху сви крепосни сељаци, сви купљени на име познатог нам властелина. Још се сећам како је од њих четворо мати продала једну, куварицу Афимју, хрому и постарију, за шездесет рубаља у асигнацијама, а на њено место узе слободну. И гле, шесте недеље поста, брату наједаред позли, а он је од увек био нездрав, грудобољан, састава слаба и наклоњен сувој болести; био је повисока стаса, али мршав и слабуњав и врло блага и пријатна лика. Да ли је назебао био, или што друго — не знам, али доктор дође и ускоро шапну мојој мајци да се сува болест убрзала, и да брат неће преживети пролеће. Стаде мати плакати, стаде врло пажљиво молити брата (више зато, да га не уплаши) да пости неко време и да се причести Светим Божјим Тајнама, јер се тада још држао на ногама. Чувши то, он се ражљути и изгрди храм Божји, али се замисли: одједаред се сети да је опасно болестан и да га родитељка зато и шиље, док још има снаге, да пости и да се причести. У осталом, и сам је већ знао да одавно није здрав, и још годину дана пр« тога рекао је једаред за столом мени и матери хладнокрвно: „нема ништа од мене, тешко да ћу и годину дана •саставити", и ето баш као да је тачно прорекао. Прођоше једно три дана и настаде Страсна Недеља. И тада брат од уторника изјутра поче постити. „Ја то, мајка, управо вама за љубав чиним, да вас обрадујем и умирим“, рече јој он. Заплака се мати од радости, а и од жалости: „мора да му је близу крај, кад се тако наједаред променио" — помисли она. Али брат не могаде дуго ићи у цркву, паде у постељу, тако да су га исповедали и причестили код куће. Насташе дани светли, јасни, миомирисни — те године је Ускрс падао доцкан. Сећам се, по сву ноћ кашље, рђаво спава, з изјутра се увек обуче и покуша да седне у меку наслоњачу. 9*