Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 137 ведра старост: благосиљам свакидашње рађање сунца, и срце му моје као и пре пева, али ја сад још већма волим његов залазак, дуге косе зраке његове, а са њима и тихе, кротке, умилне успомене, миле ликове из целог мог дугог и благословеног живота, — а над свим тим је правда Божја, која те доводи у милину, која примирује, која све прашта! Свршује се живот мој, ја знам и осећам то, али осећам сваког преосталог дана како се живот мој земни већ додирује са новим, бесконачним, незнаним животом, но који је већ скоро ту, пред којим раздрагано трепти душа моја, сија ум и радосно плаче срце... Пријатељи и учитељи, слушао сам не једанпут, а сад у последње време чује се још и више, како се код нас јереји1 Божји, а понајвише сеоски, с плачем и на све стране жале на малу своју плату и на понижење своје, и отворено изјављују, чак и путем штампе, — читао сам то сам, — да они сад не могу народу тумачити Свето Писмо, јер им је мала плата; и што већ долазе лутерани, и јеретици почињу одбијати стадо, нека их, нек га одбијају, јер нам је, веле, мала плата... Господе! мислим се ја, нек им Бог да што више те, за њих тако драгоцене, плате (јер оправдана је и њина жалба), али ваистину говорим: ако је ко томе крив, полак смо криви ми сами! Јер нека и нема кад; нек је истина, што каже, да га све време прође у раду и црквеним требама, али ваљда није баш све време? Та има ваљда и он макар један слободан сат преко недеље, да се и Бога сети? А нема ни рада баш целе године. Нека скупи код себе једаред преко недеље, у вечерњи час, спочетка макар само дечицу, — кад чују очеви, и очеви ће почети долазити. И не треба палате зидати за ту ствар, него нека их просто код себе у кући прими; немој се бојати, неће они испрљати твоју кућу, та само их на један сат скупљаш. Нек им отвори он ту књигу и нек им је почне читати без премудрих речи и без истицања и уздизања над њима, него умилно и кротко, и сам се радујући што им читаш и што те они слушају и разумевају, и сам уживајући у тим речима... Тек који пут се задржи и растумачи по коју, простом човеку непознату реч, — не брини се, све ће разумети, све ће разумети народно срце! Прочитај им о Аврааму и Сари, о Исаку и Ревеки, о оном, како је Јаков пошао код Лавана, и борио се у сну са Господом и казао: „Страшно је место ово“, па ћеш победити и освојити ум проста човека. Прочитај им, а деци нарочито, како су браћа 1 Свештеници.