Delo

136 Д Е Л 0 ето дишем, као што сам и тада дисао осмогодишњим грудима мојим, и осећам, као и тада, чуђење и збуњеност, и радост. И камиле су тада тако биле обузеле моју уобразиљу, и сатана, који онако са Богом говори, и Бог, који је предао слугу свога на погибао, и слуга његов, који кликује: „Нека је благословено име Твоје, макар што ме кажњаваш“, — а затим тихо и сладосно певање у храму: „Нека се исправи молитва моја“, и опет тамњан од кадионице свештеникове и молитва на коленима! Од то доба, — чак сам је још јуче узео, па не могу да читам ту пресвету причу без суза. А и колико ту има великог, тајног, што човек ни замислити не може! Слушао сам после речи исмевача и хулитеља, речи охоле: „како је то могао Господ дати најмилијега од светих Својих, да се са њим ђаво игра; како му је могао одузети децу, па и њега самог поразити болешћу и ранама тако, да је црепићем стругао и чистио са себе гној својих рана, и то зашто? Само да се похвали пред сатаном! — као да је хтео да му каже: „Да видиш шта може отрпети Мој светитељ Мене ради!“ Али у томе и јесте величина, што је ту тајна — што ће се ту пролазно земаљско обличје додирнути са вечном правдом. Пред правдом земаљском извршује се делање вечне правде. Ту Творац, као и у.прве дане стварања, завршујући сваки дан похвалом: „добро је ово што сам створио", гледа на Јова и наново се хвали створењем Својим. А Јов, славећи Господа, служи не само Њему, него ће послужити и свем створењу Његовом с колена на колено и у векове векове векова, јер јеј на то и намењен био. Господе, каква је то књига и какве су то поуке! Каква Је књига то Свето Писмо, какво чудо и каква је сила дана човеку с њоме! Тачна слика света и човека и карактера људских, и све ти је именовано и указано за вечна времена. И колико тајана разрешених и откривених: Бог наново диже на ноге Јова, наново му даје богатство. Пролазе опет многе године, и гле, он већ има нову децу, другу, и он их воли. — Господе: „Та како би могао он, рекао би човек, заволети ту нову децу, кад нема оне пређашње, кад је без оне деце остао? Сећајући се оне деце, зар он може бити као пре потпуно срећан са овом новом децом, па ма како да су му она мила ? Али може, може: стара туга, услед велике тајне живота људског, прелази поступно у тиху умилну радост; место младе узавреле крви, наступа кротка